Čudno je to kako i posle toliko vremena imam tremu kad treba da se nađem sa tobom. Isti oni leptirići u stomaku kao kad je trebalo prvi put da se vidimo. Počnem da se spremam tri sata ranije, promenim hiljadu odevnih kombinacija, pa na kraju obučem neku najjednostavniju. Stojim pred ogledalom, pa se nameštam i pitam da li ću ti biti dovoljno lepa, ipak se dugo nismo videli, pa želim da ostavim dobar utisak. Onda budem gotova dosta ranije, pa cupkam po kući dok mi ne pošalješ poruku da krenem. Nakon što poruka stigne izletim brzinom svetlosti. Jurim gradom ne bih li što pre stigla do tebe, da maksimalno iskoristim svaki minut vremena. Onda kad stignem do tebe, prvo pokušavam da dođem do daha narednih deset minuta, jer ti je poznato u kakvoj sam kondiciji. Zatim nastaje harmonija, poletim ti u zagrljaj. Ne postoji reč kojom bih opisala to, koliko mi znači, koliko u taj zagrljaj emocija stane. Njime pokušavam da ti prenesem to koliko si mi nedostajao od našeg prethodnog susreta. Zatim bukne neopisiva želja, znaš da ne mogu da ostanem imuna na tvoju blizinu.. Dovoljno je samo da tvoje usne dotaknu moje i otvori se neki novi univerzum u kome smo samo nas dvoje. Pa nam se tela isprepliću i vodimo ljubav satima. Volim tvoje dodire na svojoj koži, volim kako mi miluješ kosu, kako mi ostavljaš poljupce svuda po telu .. Pa onda izmoreni se samo zavalimo na krevet i zamišljamo da smo na Tahitima. Sklupčam se u tvom naručju, a ti me poljubiš u čelo. Nema veće bliskosti od tog poljupca. Pa te ja malo pomazim po ruci, a ti se oduševiš, pa se nameštaš da te češkam. Nema mi ništa simpatičnije od toga kako se samo izvrneš na stomak i ja znam šta sledi. I onda te češkam dok mi ne utrne ruka. "Hajde sad malo po nogama, pa malo po vratu". Uvek izvoljevaš, ali ja uživam u tome nekad više nego ti, jer vidim koliko te to čini srećnim. Te sitnice, koje bi drugima možda bile beznačajne, ali meni znače mnogo. Onda kad se smiluješ i kažeš da je bilo dovoljno, staviš mi glavu u krilo, a ja te mazim po kosi. Posmatram te tako i shvatim da je ceo moj svet stao tu. U to jedno umiljato lice, te braon oči i to malo telo, koje može toliko da voli. I tako bih mogla do kraja života .. Onda dođe vreme da krenem kući, a ja imam osećaj kao da sam tek došla. Nikako mi se ne rastaje od tebe, ali moram.. Beograd zove. Beograd, koji sam zamrzela jer me deli od tebe. Sprečava me da budem sa tobom kad poželim. Krenemo polako, pa te ja zaustavim da još malo uživam u tvom prisustvu. Grlim te jako, najjače, da osećaš taj zagrljaj kad odem, da bude tu dok se ne vidimo opet. Pa lupetam bilo šta, da ne bih počela da plačem, jer bih time samo sve otežala.. "Javi se kad stigneš kući". Nekad nije potrebno reći "volim te" da bi ti bilo jasno koliko značiš nekome.. Laku noć ljubavi, do našeg sledećeg susreta. ♥
