A znaš da sam tu i kad nisam i da ćeš me videti, makar samo kad zatvoriš oči..

Jedan od onih dana kada ti se sve skupi i preplave te emocije...Dosadno ti, nedostaju ti roditelji, a tako sam želela da odem od njih...Povrh svega nedostaje on..Uz to kiša pada da upotpuni atmosferu..i šta drugo prostaje, nego se pošteno isplakati, a on nije tu.. Treba mi da ljubi da prođe, da me zagrli i ubije ovu tugu u meni, a on nije tu.. Na tv-u serija koju zajedno gledamo, a on nije tu..Plaše me bube i grmljavina, a on nije tu..Iznad Kalemegdana divan vatromet, a on nije tu..Cimerki došao dečko, a on nije tu...Toliko malo za sreću treba i baš to malo nedostaje, samo 300 km...Svaki put kad neko pokuca na vrata srce mi zaigra u nadi da ću videti njegov lik kad ih otvorim, ali njega nema..Prisutan je u komorama moga srca svakog dana, ali fizički nije prisutan, daleko je..Gledam oko sebe i u svakoj sitnici pronalazim nešto da me na njega podseti: "Iz ove čaše je pio vodu", "Ovu pesmu smo slušali kod mene", "Ovo sam oblačila kad smo se prvi put videli" ... Teško je..voleti nekoga kao što ja njega volim, znajući da i on voli mene, a ne možemo da budemo zajedno svakog dana..prokletstvo daljine...Teško je, ali ne i nemoguće..Svaki put kad se vidimo shvatim koliko se to čekanje njega isplati..Jer to je ljubav, prelazi i preko nemogućeg..ali ne prestaje, nikad ne prestaje...samo joj se treba prepustiti i uživati u njoj, u svakom zajedničkom trenutku koji provedete sa voljenom osobom..Mi koji volimo nekoga u dalekom gradu znamo koliko taj trenutak znači...i kako izgleda kad ta osoba nije pored vas. Ja to dobro znam, i nije lepo, verujte mi.. Bez njega je sve dosadno, glupo i bez smisla i zato želim da uvek bude tu, sa mnom, da me čini potpunom... I svaki put prolazim kroz ovu fazu, naiđu dani kad mi nije ni do čega..Zatvorim se u sobu, prislonim glavu na jastuk, pustim playlistu najtužnijih mogućih pesma i pustim suze da se slivaju niz obraze...I onda otežavam i sebi i njemu dodatno, jer njega moje suze najviše bole.. a on me teši, i jednom rečenicom me podseti zašto je baš on deo mog života.. Jer je najdivniji na svetu, emotivan, iako to ne pokazuje uvek, kaže pravu stvar u pravo vreme i čini sve da ja budem srećna..Zar treba nešto više od toga? Meni ne.. On je jedan savršeni paketić kojeg mi je Bog poklonio i beskrajno sam mu zahvalna na tome! A sad moram da se smirim, obećala sam svom voljenom da ću biti ok kad se vrati s fudbala. :) Jer kao što on kaže, važno je da mi imamo jedno drugo.. <3