Evo, već dva sata ronim suze bez prestanka, glava mi puca, natekla sam sva, nisam doručkovala, a ni ustala iz kreveta od jutros i sve to zbog jedne svadbe. Moj dečko je juče ceo dan bio tamo, razvalio se ko kanta od alkohola i nije ispoštovao još nešto što smo se dogovorili, ajde i sve to, ali glavni razlog što sam ja ovakva je što je njemu toliko loše danas. Znam, da će mnogi pomisliti kako sam luda i preterujem, ali sam previše emotivna i sve primam k srcu, a pritom smo razdvojeni i mene toliko boli što je on takav, zbog glupog alkohola, a ja nisam tamo s njim, da ga lečim i mazim .. I mrzim ovu prokletu daljinu što mi ne dozvoljava da budem sa njim kad sam mu najpotrebnija! Umreću od ovolike ljubavi :(
Нема коментара:
Постави коментар