Ti znaš da noćima budan sam
i čekam tebe da javiš mi se
ne želim oči da zatvorim
jer snovi neće prikazati je na javi..
Teško izdržati je sve
i sve druge su nebitne
jer ipak najviše ti
vrediš od svih..
I probaj bar da osetiš
ono što osećam i ja
jer nebitna je stvar
što deli nas, daljina..
Zauvek ostajem, samo sa tobom
i kraj tebe znaj
i ova daljina mi nije važna , jer ja
volim što te volim, znaj..
Ova daljina tako boli ona ubija
o kako okrutna je samo ova sudbina
uvek nas odvede na puteve tuge
i besane noći beskrajne i duge..
Hoću te uz sebe
ali ne u snovima
svoje misli svake noći
tebi poklanjam..
Mira mi ne daje
ni potpuna tišina
jer volim što te volim
sad je nebitna, daljina..
Sve druge nebitne su
svi drugi nevažni su
ja želim samo tebe
zauvek kraj sebe tu..
Čak ni kilometri
ne menjaju stvari
jer samo ti si mi u srcu
ti si mi u glavi..
Hajde reci da
da li da čekam te
reci da isto osecaš
reci da voliš me..
Znam da to je istina
jer očigledno je
hajde vrati se
da sve bude, kao pre..
Kažu, da se želje ispunjavaju ako dovoljno želiš. U mom slučaju nije tako. Jednu jedinu želju sam imala za svoj rođendan i neće mi biti ostvarena. Na dan kad budem slavila svoj rođendan i kad mi bude pravi rođendan, moj dečko neće biti tu sa mnom, nećemo to proslaviti zajedno. Danas sam saznala tu tužnu vest i još uvek sam pod utiskom, pokušavam da dođem sebi.. Nisam ljuta, ne zameram mu ništa, sprečen je, znam da bi došao da može, ali ne može da mi bude svejedno.. mnogo sam tužna i baš mi je to teško palo, ne mogu da se pomirim sa tom činjenicom da on neće biti tu. Nisam htela da se nadam da će doći, da se ne bih razočarala, ali eto, verovala sam da će se ovaj put sve poklopiti i da će uspeti da dođe. Nažalost, sve je propalo, još jedno razočarenje. Ništa ne može da bude kako treba.. ne znam zašto se sudbina okrenula protiv nas.. neću biti sama, biće tu moji prijatelji, ali deo mene će faliti, biće udaljen stotinama kilometara.. iz dana u dan sam sve tužnija..
Noćas mi se ljube usne tvoje,
noćas mi se s tobom žari žar...
Ova balada, samo za nas dvoje,
verom čežnje moje je pisana...
Već dugo čekam pravu priliku, pravu riječ,
trenutak nježnosti, kad kažem 'volim te'...
Ne dam nikom da te dirne, da te miluje
da mjesto usana ti mojih, strasti smiruje,
samo te za sebe želim, moje najdraže,
jer u tebi spava moje sve...
Noćas mi je srce k'o od stakla,
noćas sam više nego ikad tvoj...
Moju ljubav suzom si dotakla
na tvom dlanu, čitav svijet je moj...
Već dugo čekam pravu priliku, pravu riječ,
trenutak nježnosti, kad kažem 'volim te'...
https://www.youtube.com/watch?v=oSYBkbCctek
Povukao me blizu svog života. Ostavio me sa doživotno slatkim uspomenama. Hoću deliti moj svet sa njim i ja mu želim dati uspomene, koje će ostati sa njim do kraja njegovog života. Ja znam za nekoga ko bi prostovoljno dao svoj život za mene, osobu, čije su oči iskrene i čije su reči časne,čovek koji može napustiti sve, za ljubav žene. Ljudi kažu da je ljubav slepa, zato smo i mi zaslepljeni od naše ljubavi, samo možemo da vidimo jedno drugo. Prava ljubav se desi samo jednom u životu i kada se desi, nijedan Bog je ne može zaustaviti.
Daljina. Mrzim tu reč. Ispod istog smo neba, udišemo isti vazduh. Gledamo isto sunce i isti mesec. Tako blizu, a tako daleko.
Daljina nije za slabiće. Daljina je za snažne, one koji su spremni provesti mnogo vremena sami u zamenu za malo vremena sa osobom koju žele... ⌚♥
Učinio si da moje srce ponovo veruje u ljubav..Učinio si da verujem da postoji tamo negde jedna topla duša,jedno srce koje voli samo mene..Učinio si da se u meni probudi proleće .. Učinio si da te zavolim kao nikad nikoga..
Volim te, tražim tvoje lice,
ja te volim, volim osmeh tvoj,
o, volim te, nisu vazne reci,
volim te, istina je to.
I evo, opet prelazim preko tvojih gluposti, nadajući se da ih više neće biti, a tebi to još uvek nije dovoljan razlog da shvatiš koliko te volim, koliko sam ti verna, samo tvoja. I opet se javlja ta sumnja u mene, bez razloga. Kad bi samo na tren mogao da zaviriš u moje srce, da vidiš da tu ima mesta samo za jednu osobu, samo za tebe.. Da se ne obazireš više na to što je bilo u prošlosti i da gradimo budućnost..zajedno. Bez svađa, bez ljubomore, bez sumnji.. tako bi mnogo više uživali u svojoj ljubavi, i ovako ne možemo da je iskoristimo u potpunosti, a i to malo vremena i mogućnosti što imamo da uživamo u njoj, nama prolazi u glupim raspravkama..bilo bi mnogo lepše kad bi zaboravili na to i posvetili se samo nama, zar ne ? Kada bi samo pokušali, ja da ti ne prebacujem za svaku glupost, a ti da smanjiš svoju ljubomoru.. znam ja da je to zato što ti je stalo i što se brineš da me ne izgubiš, ali to nije moguće Sakice, to znaš i ti, duboko negde u sebi, znaš, da je sve ovo istina.. Kako god, da li ćeš se promeniti ili ne, uvek bićeš moj.. ♡
" Sam Bog zna koliko sam maštala da nađem neku mušku osobu koja će mi, pre svega, biti prijatelj, pa tek onda ljubavni partner. I onda nađem tebe, ispunim svoje snove. Nađem tebe koji zna slušati i razumeti. Tebe koji zna savetovati. Tebe koji bi život dao za prijatelja. Tebe koji daje sve od sebe kada voli. Tebe kojeg je dovoljno samo slušati da bih uživala. Ti nisi svestan koliko vrediš. Nisi svestan koliko si dobar. Ali pokazaću ja svima kakav si zapravo. Pokazaću da si bolji od većine onih koji te kude. Pokazaću da s tobom ne vrede nikakve loše priče o muškarcima. S tobom sve to pada u vodu, ti postavljaš nove granice. Ti nisi kao ostali. A ja sam uvek znala da je ispod te maske nedodirljivog i hladnog momka ustvari anđeo... pravi anđeo. Srećna sam. Srećna sam jer te znam. Srećna jer te imam. Srećna jer si moj. "
Bilo je nekih kilometara između, previše za korake, sitnica za poglede. Ima tih uzdaha koji se čuju i kada su kilometrima daleko. Ima tih dodira koji se ne dogode, a osete se. Ima tih blizina kojima daljina ne može ništa…
Fizički dodir nije ništa u odnosu na onaj drugi dodir. Kad osetiš da te neko ima bez dodira, da ima tvoju dušu, tvoje srce. Da ima tebe u potpunosti. . .
Moj plan se ostvarioo, išla sam kući. Ustala sam rano u petak, spakovala se i krenula busom u 11:20. Niko nije znao da dolazim, čak ni moja porodica. Znajući da će moj Sakica hteti da se čujemo na Skype, pre nego što sam krenula, rekla sam mu da ću taj dan biti kod rođake, kako ne bi ništa posumnjao. U Varoš sam stigla oko 17:30, brzo sam otišla do kuće da me slučajno ne bi sreo u gradu. Moji još nisu bili stigli iz Užica, samo je baba bila tu, obradovala se što me vidi. Onda sam nastavila sa svojim planom. Poslala sam svom dragom poruku: "Aj, zamisli želju :P ", "Što?", "Samo zamisli, posle ću ti objasniti.", znala sam da će njegova želja imati veze sa mnom, tj. da ja budem pored njega, onda sam se slikala u sobi u kojoj je on bio, kako bi je prepoznao i shvatio da sam došla. "Jesi zamislio?", "Jesam.", onda sam mu poslala dve slike.
- Hm, a neću, nisam mislio tako. Aaaa, kući ???
-Daaaaa
-Lažeš meeeee
-Neee srcee
-Umalo se nisam onesvestio sad, prvo pomislih nije to to, kad ugledah krevetac i gde si kukuu, pa što mi nisi rekla, auuu
-Znači uspelo mi je iznenađenje :P
-Jaoooooooo, nosim li ključ i reci u koliko ?
-Nosiš, oko pola 11
-Supeeeeeeeeeerrrr, oh joooooj, idem da treniram, jao kako sam se obradovaoooo
-Srećaaa :*
-Uh
-Jesi ok? :))
-Da, odličnoooooooooooo, smorni dan mi se pretvorio u najlepši
i tako, uspešno sproveden plan u delo. Odbrojavala sam minute do nađeg viđanja, cupkala sam do pola 11 i iščekivala poruku kad stigne u stan, a zatim otišla kod njega. Osećala sam isto uzbuđenje kao kad je trebalo prvi put da se vidimo, a kad smo se zagrlili, tek sam shvatila koliko mi je u stvari nedostajao.. To veče smo nadoknadili sve zagrljaje, poljupce i dodire, koje pružali jedno drugom prethodnih dana, bilo mi je prelepo, kao i svaki put .. proveli smo zajedno 5 sati i onda sam morala kući, nažalost, taj deo večeri mi najteže pada, pogotovu što je trebalo da izađem u subotu, pa nismo mogli da se vidimo. Bar sam ga videla preko dana, kad sam bila sa sekom u Fontani. Popravi mi se raspoloženje, čim ga ugledam, iako je situacija takva, kakva jeste, pa moram da se suzdržavam preko dana. U subotu veče sam bila u gradu i smorila sam se, pre svega, jer on nije bio tu, dopisivali smo se čitavo veče, ali nije to isto, kao kad je pored mene i kad mogu da ga gledam. U gradu sam posle dužeg vremena videla i svog bivšeg, sa kojim sam se viđala dve godine.. i ništa nisam osetila, shvatila sam da je to sa njim bilo samo traćenje vremena i to mi je bio još jedan dokaz koliko mi Sakica znači i da ovo što imam sa njim, ne može da se poredi ni sa jednom vezom iz moje prošlosti. Takav je, kakav jeste, ne pretvara se, uvek kaže ono što misli i ne boji se da pokaže svoja osećanja. Voli me i poštuje pre svega.. i samim tim se izdvaja mnogo od ostalih.. da ne pričam o svemu ostalom. Čekao je da se ja vratim iz grada, da bi išao da spava. Vratila sam se kući oko 3 sata, tad nam je bilo tačno dva meseca..
-Pre 2 meseca tačno sam te ljubio prvi put
Eh, tad nisam ni pomislila da će sad ovako izgledati, dokle dogurasmo. Imam osećaj kao da smo 2 godine zajedno, a ne dva meseca. I daće Bog da potraje još mnogo, mnogo više.
U nedelju smo se videli malo ranije, oko 10 sati. Veče, nažalost, nije baš lepo počelo, posvađali smo se, zbog D., koji je uglavnom uzrok naših svađa. Sakica se tripuje oko njega, pridaje mu toliki značaj i misli da se on meni sviđa, a on je u stvari toliko nebitna osoba u mom životu, ni ne pomislim na njega, dok ga moj dragi ne pomene, ali ja to njemu ne mogu da objasnim i dokažem. I onda, pošto više nemam snage da se raspravljam oko njega i ubeđujem se koliko je on u stvari nebitan, iskuliram i pustim da se Sakica ohladi i vrati se sve u normalu. Ostatak večeri je dobro prošao, potrudila sam se da bude tako, jer sam se u ponedeljak vraćala u Beograd i ko zna kad ćemo se videti opet, tako da nisam htela da budemo posvađani kao prošli put kad sam odlazila. Ne mogu opisati koliko mi teško padaju ti rastanci, ali to je jednostavno tako, ne može drugačije, bar sada, tako da moram da se navikavam ..
U ponedeljak sam otišla za Bg, stigla sam oko pola 11.
-Ne volim rastanke
-:( a nemoj, polako, i meni je mnogo žao, već mi nedostaješ
-I ti meni...Kad pomilim, sinoć smo u ovo doba bili zajedno..
-:( da i bilo mi je prelepo, a sad si mi toliko daleko
-Joj i meniii, najbolje do sada, da :(
-:( nećemo ovo, bićemo opet uskoro zajedno i nemoj da plačeš slučajno
-Dobroo, neću..
-Volim te najviše na svetu malena
-I ja tebe Sakicee moj :***
-Mnogoo lepa
-Naaaaaj naj najvišeeeee
-Sreća moja
-Sve mojeeee
-:*** obožavam
-Ljubaavv jedinaaa :***
-Srećan sam što te imam
-Miliiii moj, šta bih ja bez tebe
-Neće se nikad desiti da budeš bez mene
onda sam čekala sredu, da mi javi hoće li dolaziti..kako sam otvorila oči, stigla mi je poruka od njega, kao da je znao. A onda razočarenje, rekao mi je da ne može da dođe, dok mu se tata ne vrati iz Beograda.. a bila sam ubeđena da će ovaj put stvarno doći i da ćemo provesti zajedno nekoliko dana sasvim normalno, bez skrivanja. I saznanje da toga neće ipak biti, skroz me slomilo, opet sam plakala.. nešto u meni mi je govorilo, da je to sve možda neka fora i da on sad mene hoće da iznenadi i dođe ipak, još sumnjivije mi je bilo što se odjednom izgubio i nije mi pisao, ali nisam htela da se nadam uzalud. I bila sam u pravu, jeste hteo da me iznenadi, ali njegov plan, na moju, a i njegovu veliku žalost, nije upalio.. kad mi je ispričao šta se desilo, nisam mogla da verujem, lakše bi mi bilo da stvarno nije mogao da dođe kao što mi je prvo rekao, nego posle kad se desilo to .. opet mi je došlo da plačem od muke, ali nisam mogla jer sam bila u busu, krenula sam na posao. Ne mogu da opišem kako sam se osećala, sva sam se tresla, zašto je sve tako naopako, zašto nas Bog kažnjava? Evo, i sad dok ovo pišem, suze mi kreću.. Srećom, imam njega, koji mi pomaže da se bolje osećam u ovakvim situacijama i da gledam na to sa vedrije strane..što on kaže, nek smo mi srećni i u ovakvoj situaciji.. kad sve ovo izdržavamo i prolazimo..
-Onda ćemo biti presrećni kada dođe naših 5 minuta, a to 5 minuta će biti ceo život
-Živim za taj dan, kad ćeš biti pored mene kad god to poželim..
-To će biti kad tad, mora, jer te volim previše
-I ja tebee, prelepo mi je sa tobom i činiš me srećnom
-:* trudim se i voleo bih da mogu još više da te usrećim
-Takve su okolnosti trenutno da ne može više i drugačije.. tako da sam i ovim zadovoljna :*
-Duša moja, bićeš još zadovoljnija, samo mi budi dobra, samo moja i iskrena i biću tvoj i činiću te srećnom ceo život
-Biće tako, nikad te neću izneveriti i isto tražim od tebe
-Naravno srećo, nikako drugačije
nadam se da će biti tako kao što kaže, a iskreno, bojim se da će mu kad tad dosaditi sve ovo cimanje i ova daljina i ovi kilometri između nas.. i da će naći neku sa kojom će moći da provodi više vremena i sa kojom neće morati da se krije.. ali eto, molim Boga da ne bude tako, da sve bude kako treba, da prevaziđemo sve prepreke, da naša ljubav opstane i da ako ništa, bar za moj rođendan on bude ovde.. ništa mi više ne treba, nikakvi pokloni, samo njegovo prisustvo, samo njegov zagrljaj pun topline..
"Ali zaista. Ti si isuviše moja. Bez obzira na kilometre."
I posle osamnaest dana, pojavila se mogućnost da vidim svoju ljubav. Moji roditelji sutra idu u Novu Varoš, tako da bih ja iskoristila priliku da sad odem tamo, kako ne bih morala da idem u Užice, a videla bih i svog Sakija. Naravno, njemu ništa nisam pominjala, jer nije sigurno da ću doći, a i htela bih da ga iznenadim. Nadam se da ću uspeti da ostavarim svoj plan i da budem tamo, da zajedno proslavimo dva meseca, jedva čekam ! <3
I evo, u Beogradu sam već 17 dana.. a on nedostaje sve više i više. Dopisujemo se svaki dan, čujemo na viberu, gledamo na Skype, ali nije to to. Ne može biti isto, kad ne mogu lepo da gledam njegove oči i najdivnije trepavice, kad ne mogu da ga dodirnem, da ljubim njegove usne, da ga grlim .. mnogo je sve ovo teško. Konačno nađem osobu koja mi odgovara u potpunosti, kojoj se prepustim cela, s punim pravom mogu da kažem da sam našla svoju drugu polovinu i onda mora da nas razdvoji daljina, ta prokleta daljina.. Nije ta daljina toliko velika, opet smo u istoj državi, ali opet je dovoljna da ja patim i jedem se danima što ga nema.. što nije pored mene. A o njemu razmišljam po ceo dan, od kako se probudim, pa sve dok ne legnem da spavam i zamišljam, šta bi bilo da je ovde, gde nam niko ne bi smetao i ni od koga ne bi morali da se krijemo. Mogli bi da uživamo u našoj ljubavi u potpunosti.. po ceo dan, a ne samo uveče. Šta god radila, on mi je u glavi i onda kreću suze i tako već 17 dana .. željno iščekujem tu poruku u kojoj će pisati: " Dolazim u Beograd." .. ništa više mi ne bi trebalo, samo to, da mi ulepša dan. Ali te poruke nema i ko zna kad će stići, jer on ima obaveze .. po prvi put da plačem zbog nekog muškarca, a da to nije zato što me je povredio, već zato što je tako dobar prema meni, a nije pored mene .. dodatno mi otežava to što je cimerki dolazio dečko već dva puta, i tu su po ceo dan, uživaju u svojoj ljubavi, a ja sama .. nesrećna Komica .. a onda su tu i problemi usled ljubomore. Moj Saki sumnja u mene, ne može da mi veruje u potpunosti zbog gluposti iz moje prošlosti, jer sam ranije bila prilično neozbiljna.. jeste da sam često menjala momke, ali to je zato što nisam mogla da nađem onog koji mi odgovara, i zato što sam više puta bila povređena, nisam smela da se vezujem ni za koga, ali nikad nisam bila sa više njih u isto vreme i uvek sam bila iskrena prema svima. A, sa Sakijem je od samog početka sve bilo drugačije, odmah sam imala potpunu slobodu sa njim, osetila sam da mogu da mu pokažem šta osećam, a da on to ne iskoristi. Ranije i kad sam imala nekog dečka, obraćala sam pažnju i na druge momke, imalo ih je još koji su mi see dopadali, a sada ne, sada za mene postoji samo on, on i on. Više se ni ne dopisujem sa muškarcima, osim sa rođacima i prijateljima. U gradu, uopšte ne obraćam pažnju na druge, stvarno sam se promenila, iako je njemu teško da poveruje u to .. a sve bih dala da može da oseti svu moju ljubav i da vidi koliko sam mu verna.
" Nisu važni kilometri koji nas dele, nego ljubav koja je veća od svih tih kilometara. "
" Najvažnije susrete duše dogovaraju mnogo pre nego što su se tela videla. "
Ova priča, počela je mnogo ranije, tačnije 2010. godine, kada sam ja bila sa drugim dečkom, B. Tada sam prvi put saznala za S.K. Bio je upečatljiv po svom smehu, koji se prepoznavao na kilometar. To mi je bila prva asocijacija na njega. Nijednog trenutka mi nije palo na pamet da će nekad nešto biti između nas i da će mi sada značiti ovoliko. Ubrzo smo postali prijatelji na fb - 23. jula 2010. A onda, malo nakon mog raskida sa B., usledio je prvi komentar od strane njega na moju sliku - 21. Septembra 2010. u 02:30. Bilo mi je drago kad mi je stiglo obaveštenje, ali to za mene tada nije imalo neki značaj. Sledeći korak bila je poruka od njega u inbox - 25.juna 2011: "Tih, što ti je dobra ova profil slika, auuu :D " i moj odgovor: "Heheh...hvala :D ". Koji je on shvatio kao nezainteresovanost i nije mi više pisao. Od tada se nije dešavalo ništa posebno, osim ponekog lajka na sliku. Nisam bila zaljubljena u njega, nije mi se sviđao, ali uvek sam osećala neku radost i zadovoljstvo kada bih ga videla. Jednostavno je zračio nekom pozitivnom energijom i iako nikad nisam razmišljala o nekoj vezi sa njim, bilo mi je drago kad ga vidim, a kad bi imao neku devojku, bilo mi je krivo na neki način. Potajno sam želela da obrati pažnju na mene, što se i desilo, ove godine, 2014. Lajkovi na fejsu postali su učestaliji, primećivala sam njegove poglede kad bi se sreli u gradu i onda me obuzelo neko osećanje da ćemo kad tad biti zajedno. Ne znam zašto, ali jednostavno sam znala da će doći do toga. Jednom prilikom kada sam bila u Fontani sa drugaricama na nekoj svirci, bio je za stolom iznad nas, dobila sam neopisivu želju da mu se obratim i stupim u bilo kakvu komunikaciju sa njim. Ali to nisam mogla da uradim u treznom stanju i na kraju sam odustala od toga. A onda je došao 14. avgust, četvrtak. Sa rođakom iz Beča sam izašla u Fontanu, sele smo na terasu. Tu je bio i on sa svojim društvom. Ubrzo su počeli nešto da dobacuju. Mojoj rođaci je bilo neprijatno, a ja nisam mogla da sakrijem svoju sreću što mi se konačno obratio uživo, posle toliko vremena. Samo sam se smeškala na sve što je on govorio, a to je njemu dalo znak da ima neke šanse. Nakon nekog vremena su otišli. Znala sam da neće ostati na tome. Bila sam sigurna da će mi poslati poruku to veče i ispostavilo se da sam upravu. Prošla je ponoć, tačnije 01:29, stigle smo ispred ulaznih vrata, a ja sam dobila poruku na fejsu, bila je od njega:"Oprosti :)". Razvukao mi se osmeh preko cele face, ali sam se ponašala normalno, da me rođaka ne bi provalila. I tako je usledilo dopisivanje. Počela je priča o našem mogućem viđanju, dala sam mu svoj broj. Bilo mi je zanimljivo da se dopisujem s njim, ali sam iz tog istog dopisivanja primetila da on, kao i većina muškaraca očigledno želi da me samo odvuče u krevet zbog kojekakvih priča koje kruže po Varoši. Tada sam dobila još veću želju da se vidim sa njim, samo da bih ga razuverila. Samo što nisam mogla da se vidim sa njim dok mi ne ode rođaka. Dopisivali smo se ceo dan, on je meni dao svoj broj telefona, kako bih znala kad me bude zvao da se vidimo. Posle dan, dva dok sam šetala sa rođakom, prošao je pored mene, ali ja ga nisam videla i dobila sam poruku: "Podigni glavu kad setaš..javi se slobodno". Glupo sam se osetila, jer ga stvarno nisam videla, naravno da bih mu se javila. Dopisivali smo se i narednih dana bez prestanka, moja rođaka je otišla i onda smo konačno mogli da se vidimo. Ponedeljak veče, pre grada sam izašla sa I. u Fontanu. Video me je i odmah mi poslao poruku, dogovorili smo se da mi javi kasniji gde ćemo se videti. Rajka i Zlata su nas čekale u Krugu, pa smo otišle kod njih oko pola 12. Nismo dobile naš sto, nego sto kod šanka. To mi se uopšte nije svidelo, dok S.K. nije došao sa svojim drugom i stao za šank. Gledali smo se i smeškali jedno drugom, mada sam mu ja uglavnom bila okrenuta leđima, jer mi je bilo neprijatno da blenem u njega celu noć. Ali nakon nekoliko vodki ništa mi nije bilo glupo, čak sam dva puta ušla za njim u wc, kao sasvim slučajno. A onda kad smo u wc-u ostali samo nas dvoje, obratio mi se i pitao kad ćemo se videti. Dogovorili smo se da mi pošalje poruku kasnije. I dugo očekivana poruka je stigla:" Ajde kod hale...iza gimnazije u 3.." Videla sam kad je otišao iz Kruga, sačekala sam malo i počela da se spremam. Drugaricama ništa nisam pominjala, da me ne bi zapitkivale, samo sam im rekla da moram ranije kući, uzela svoje stvari i krenula na dogovoreno mesto. Bila sam uzbuđena, a vodka mi je ublažila tremu. Samo sam razmišljala da li ću pogoditi tačno mesto, ali ugledala sam ga odmah. Čim sam došla do njega, poljubili smo se, što se moglo očekivati nakon toliko dopisivanja. Proveli smo zajedno sat ipo vremena, dopao mi se. Od samog početka sam osećala neku slobodu, nisam se ni zbog čega ustručavala pred njim, mogla sam da mu kažem sve što mi je palo na pamet, a da ne brinem da će on to pogrešno shvatiti. Bio je slatkorečiv, duhovit. Ali ipak nisam razmišljala o vezi sa njim, nego da ću se videti sa njim možda još dva, tri puta i to je to. Nije me pustio da idem sama kući, nego me dopratio do česme, dalje nije mogao, da nas neko ne bi video. I onda smo se pozdravili, on mi rekao da mu se javim kad stignem kući. Ali on je stigao pre mene, pa je on meni poslao poruku i rekao da mu je baš bilo lepo sa mnom. Što sam ja shvatila kao običnu frazu, sigurno mi ne bi rekao: "E, bilo mi je ružno sa tobom". Kratko smo se dopisivali i ja sam usled posledica velike količine alkohola zaspala ubrzo. Sutradan sam se još uvek osećala pijano, ali sećala sam se svega i razmišljala sam o prethodnoj noći i smeškala se sama sa sobom kad sam se setila pojedinih stvari. Mi smo se i dalje dopisivali. Oko 1h sam otišla sa drugaricama na kafu, u Fontanu, kao i uvek. Ispričala sam im gde sam ustvari bila, pošto su znale da ne bih tek tako otišla kući. Srela sam ga, javili smo se jedno drugom, sasvim normalno, kao da ništa nije bilo prethodno veče. Imala sam čudan osećaj u stomaku i nabacila sam retardirani kez. To su moje drugarice primetile. "Joj, gledaj je, mnogo si nam nešto srećna, zaljubićeš se M.", govorile su mi. "Ma neću ljudi, šta vam je, samo mi je bilo lepo"-ubeđivala sam ih, a i samu sebe. A ustvari sam želela opet da ga vidim, ali smo se pokačili, pa se nismo videli to veče. U sredu sam sa R. izašla na piće, malo kasnije je on došao i bio sa za stolom pored nas. Krišom sam ga posmatrala kroz naočare,a on se smeškao. I onda mi je poslao poruku: "Jao bože kako si lepa...", nasmejala sam se naravno, nisam mogla da ostanem ravnodušna. To veče smo se dogovorili da se vidimo, ostalo je da mu ja javim kad. Izašla sam u grad sa I., on je šetao sa drugarima. Opet smo se pokačili što mu nisam na vreme javila kad ćemo se videti, ali smo se ipak videli. Bilo je još lepše nego prošli put, ali rekla sam mu da ne mogu da mu verujem, jer sam čula svakakve priče za njega. Previše sam verovala ljudima i samo su mi nanosili bol, nisam smela da dozvolim sebi da se to dogodi i ovog puta, nisam želela da se vezujem za njega. Naše dopisivanje se nastavilo, po ceo dan, poruke za dobro jutro i laku noć, što me po prvi put nije smaralo. Drugarice su primetile da sam drugačija, srećnija, i da postajem nervozna kada ga ne vidim. "M., zaljubila si se"-opet su govorile. I jesam, iako to sebi nisam htela da priznam, a i njemu nisam htela da pokažem, jer znam kako se do sada završavalo to moje zaljubljivanje. U četvrtak se opet nismo videli, jer sam ja ostala kući, pratila sam mamu i sestru. U petak mi je poslao poruku: " Nema moje sreće nikako da se javi..ma jašta...baš tebe briga za mene". Eh, da je samo znao koliko me je bilo briga, ali morala sam da se ponašam hladno, dok ne budem sigurna da je njemu stvarno stalo i da sve to nisu samo prazne priče. Koliko god da nisam verovala njegovim rečima, prijalo mi je da ih slušam. Pošto je bio petak, opet sam izlazila u grad, u pab. Sa mnom za stolom je bila njegova bivša devojka A. Ona nije znala za nas, mislim niko nije znao, osim njegovog i mog društva, ali opet je bila neprijatna situacija. Kasnije smo se nas dvoje videli, ovaj put smo ostali tri sata napolju. Sa njim vreme tako brzo prolazi i nijednog trenutka mi nije dosadno. Stigla sam kući i osećala njegov parfem svuda po sebi. Uvek je lepo mirisao. I to veče sam konačno priznala sama sebi, zaljubila sam se. Rizikovaću, pa kako bude. Valjda će ovaj put to biti ono pravo. Znam da zvuči smešno, videli se tri put i već zaljubljena, ali to je stvarno bilo tako. Od samog početka sa njim je sve bilo drugačije.
23.08.2014- subota.
Taj dan je išao na svadbu, taj dan je počelo moje ljubomorisanje, samo pomisao da će tamo biti ko zna koliko devojaka me je nervirala. A onda on pošalje neku poruku i popravi mi raspoloženje u sekundi: "Moja lepotica...sinoć si mi bila posebna nešto..mislim uvek si lepa ali sinoć posebna". I kako da se ne zaljubim ? Čak iako su te reči lažne, tako divno zvuče. I taj dan je i on meni rekao da se zaljubio.. nisam tome pridavala toliki značaj, jer sam znala kakvi su muškarci, danas kažu jedno, a sutra nešto sasvim treće. Onda je otišao na svadbu i nismo se čuli ceo dan. Ja sam izašla u Krug sa mojim drugaricama. On je došao nakon nekih sat vremena. Bila sam srećna što ga vidim, ali i besna što mi se nije javio. Onda mi je pokazao znak rukom da priđem, ali sam ga ja ignorisala jer sam bila ljuta. Zatim je krenuo napolje, a ja sam krenula za njim, ne razmišljajući da li će nas neko videti. Rekao mi je da mu je prazna baterija i da mi se zato nije javio i da će me zvati kasnije kad malo napuni telefon. Otišao je kući, a ja sam se vratila u Krug. Oko pola 3 smo se videli na starom mestu, a onda smo otišli kod mene, prvi put, jer mi je baba otišla u banju, i kuća je bila prazna. Što je bilo mnogo bolje, nego da se zavlačimo kojekuda, pošto smo morali da se viđamo u tajnosti. Ostao je kod mene do 6 ujutru, bilo je prelepo, samo smo tako ležali, grlili se. Ništa više mi nije bilo potrebno, nikad se nisam tako osećala, ni za koga se nisam tako brzo vezala. Od tada smo se viđali kod mene svako veče, a onda sam saznala da moram da idem za Beograd. Mislila sam da se više neću neću vraćati u Varoš do daljnjeg i to je za mene bilo veliko razočarenje. Sama pomisao da ću se razdvojiti od njega, da ga neću viđati, mnogo mi je teško padalo sve to, a i on je bio razočaran kad sam mu javila da odlazim. Onda mi je rekao da misli da ću ga ja zaboraviti čim odem i da ću ubrzo naći drugog, jer kao što sam ja čula priče o njemu, tako je i on o meni i iako se uverio da nije tako, ne može u potpunosti da mi veruje. Svestan je da idem, i da sve može vrlo lako da pukne, iako on ne bi voleo da se to desi..
-Ja zelim da sam sa tobom i da sam samo tvoj ja.
-Moj jedini veliki medo.
-Eh, bolestan za tobom :).
-Ozdravices sa mnom :).
a onda sam saznala da ipak mogu da se vratim čim završim to što imam i laknulo nam je oboma. Došao je to veče kod mene oko 10 i bili smo zajedno dok nisam krenula na bus. Ujutru čim je ustao, poslao mi je poruku: " Samo za tebe beogradjanko mala :** :))" i već mi je ceo dan bio ulepšan, samo jednom rečenicom. Uveče oko pola 1 sam već stigla u Varoš. U međuvremenu je stigla i moja drugarica Nataša, pa sam otišla do Kruga da se nađem sa njom i ostalima. Pošto mi je dole bilo prilično dosadno, a znala sam da je on u Pabu, zamolila sam ih da odemo tamo. Stale smo za šank, a on je bio za stolom pored. Naravno, luda, pijana N., nije mogla mirna, nego mu je prišla da se upoznaju i da ga pozove kod nas. Stajala sam tu na kratko sa njim, a onda smo morale da se vratimo u Krug, jer su nam dole ostale stvari. Ali ubrzo smo se opet vratile u Pab i otišle na sprat. Onda je N. otišla po njega, došao je i seo pored mene. Po prvi put smo sedeli zajedno i to na javnom mestu. Naravno, ponašali smo se kao drugari, ali opet mi je bilo lepo, samo zato što je tu, pored mene. Zatim se vratio kod svojih drugova i rekao mi da mu javim kad stignem kući, da on dođe. Došao je ispred 3 kod mene, sedeli smo sa N. u dnevnom boravku, pričali, zezali se. Bilo mi je drago što se isto ponaša kad smo sami, kao i kad smo u društvu. Onda je N. otišla da spava, a mi smo otišli u sobu. Proveli smo zajedno još jednu divnu noć, koja je nažalost morala da se završi. Ali videla sam ga u subotu popodne kad sam došla sa N. u Fontanu. Pravi rođendan mu je 31.avgusta, ali ga je slavio dan ranije u Krugu. Kad je prošlo 12 sati N. i ja smo prišle da mu čestitamo, da ne bi bilo previše providno ako bih prišla sama. Oko 3 sata smo otišli kod mene. I to veče je dobio od mene poklon za rođendan. Prepustila sam mu se u potpunosti.. to veče je bilo zaista posebno, tada mi je prvi put rekao da me voli. I ja sam njega zavolela. Ne znam kako tako brzo, ali jesam. Sa njim je sve dobijalo drugačiji smisao. Nisam želela da se ta noć završi, ali morao je da ode kući .. brinula sam se da se posle toga naš odnos ne promeni, i jeste se promenio..ali na bolje, samo smo se još više vezali jedno za drugo. Sutradan smo se sreli u Fontani, kad sam došla sa N. Platio nam je piće, pre nego što je otišao, bio je to divan gest od njega. Stvarno je pažljiv i tim sitnicama me oduševljava. Uveče smo se opet videli, bilo je još lepše nego prethodno veče. Svakim danom, sve više i više sam ga volela. Ali naše uživanje je moralo da se prekine u utorak. Moja baba se vratila iz banje, tako da nismo više mogli da se viđamo kod mene. Pre nego što je ona došla, ispratila sam N. Bližio se i dan mog odlaska iz Varoši, tako da se moje raspoloženje pokvarilo. Još me je vreme dodatno rastuživalo, kiša je padala po ceo dan.. tako da nisam mogla da izlazim i samo sam razmišljala o svom odlasku i kako se nećemo više viđati ko zna do kada. Da smo se ranije upoznali, proveli bi više vremena zajedno, ali s druge strane, odlazak bi mi sigurno još teže pao, kad mi je tako bilo posle 15 dana. Ležala sam u krevetu, dopisivala se sa njim i plakala. Nisam mogla da podnesem pomisao da ga više neću viđati preko dana na piću, da se nećemo viđati uveče, da neću biti u njegovom zagrljaju, da neću ljubiti njegove usne.. uspela sam da se smirim na trenutak, a onda mi je on poslao pesmu od Tonija Cetinskog- "Žena nad ženama" i rekao da dobro poslušam tekst i tad sam pukla, suze su samo lile, nisam mogla da ih zaustavim. Prvi put sam plakala zbog nekog dečka, a da to nije bilo, jer me je povredio, već zato što je bio tako divan prema meni. Što je najgore, to veče nismo mogli da se vidimo, jer je padala kiša. Ali smo se dopisivali dok nismo otišli na spavanje. Sutradan me je probudila njegova poruka. A zatim je došlo vreme za pakovanje, još samo jedan dan u Varoši, poslednji dan, poslednja prilika da se vidim sa S. Našli smo se na starom mestu. Nije želeo da meni bude još teže, pa nije to pokazivao, ali videla sam mu u očima da mu mnogo teško pada to što idem. I to je bilo još jedno u nizu lepih noći provedenih sa njim, a opet toliko tužno zbog mog odlaska.. zbog babe sam morala da dođem kući do 3, a nikako nisam htela da se rastajem od njega. Čitav život bih mogla da provedem u njegovom zagrljaju. Ali, okolnosti su bile takve..ispratio me do česme i tu smo se pozdravili. Dugo se se držali za ruke i samo gledali jedno u drugo, onda sam mu poklonila srce od papira, koje sam mu napravila za uspomenu, da ga podseća na mene, dok nisam tu. Onda smo se zagrlili, nikad jače, a ja sam želela samo da odem što pre, da se ne bih rasplakala pred njim. Stigla sam kući, legla na krevet i počela da plačem..
-Ovo mi je sad bio najtezi trenutak u zivotu... Kad si mi dala ovo i kad smo se rastali :(.
-Ništa mi ne govori .. pakao .. čuvaj to ..
-Hocu..evo smestio sam ga na lepo mesto,nece nigde odavde..:( mala tesko mi je mnogo i ako to nisi mogla da primetis jer ja nisam zeleo da budes tuzna :(.
-E tako, pa kad se vratim dobićeš lepše.. Zato sam i ja na kraju htela da se što pre rastanemo, jer nisam mogla više da izdržim .. :(.
-Sad na kraju kad sam te drzao za ruke umalo mi tesko nije doslo..:( cudno sam se osecao. Budi moja nemoj me izneveriti..
a onda smo ukopavali jedno drugo pesmama..Evo, i sad kad se setim tog perioda, krenu mi suze, valjda zato što je i sad tako, ali kasnije ću o tome..Nikad mi odlazak nije teže pao nego tad..
-Ej..
-Ee
-Šta radiš, kako si?
-Evo svratih do fontane na kafu..ti? Nisam lose...tesko mi sto te nemam vise ali sta cu...:(
-Sad čekam taksi do stanice .. svakim minutom sve gore i gore ..
-Ne znam...ovo je bas haos
-Ja od sinoć ne mogu da se smirim, sva se tresem ..
-Hocu da poludim...vec mi nedostajes mnogo...
-I ti meniii, hoću da te zagrliiimm :(
-:( eh joj, nemoj me zaboraviti molim te
-Necuuu, budi siguran u to :( ni ti mene ..
-Nikad u zivotu
-Ljubav moja :(
-Jedina :*** srecan ti put ljubavi :(
-Odoh :(
-Ajde :( cuvaj mi se..misli na mene..ja cu na tebe svakog trenutka
i otišla sam, a pesme u busu su me dodatno ukopavale, ali sam se suzdržavala zbog ljudi iz busa. Srećom je kratak put do Užica. Uveče sam izašla sa N. da prošetam i naišla sam na dečka sa kojim sam bila pre S. i za koga je on znao. Pošto sam htela da se naša veza zasniva na poverenju, osetila sam potrebu da to javim S, ali sam napravila veliku grešku, jer to zaista nije bio pravi trenutak, pošto sam tek otišla, oboje smo tugovali, a tim postupkom sam ga samo iznervirala i došlo je do naše prve ozbiljne svađe. Nisam imala nameru da ga povredim, ili nešto tome slično, samo nisam razmišljala. Jednostavno, nisam do sada bila u nekoj ozbiljnijoj vezi, za mene je sve ovo novo i onda nesvesno pravim glupe greške. Ali, hvala Bogu, rešili smo to i sve je opet bilo kako treba.
Onda sam ja počela da se cimam, jer je u subotu on išao na svadbu na kojoj će biti njegova bivša devojka.
-Samo jedno utuvi u tu lepu glavu...mene A. i bilo ko ne zanima vise....samo ti
-Dobro...potrudiću se da ne razmišljam o tome ..
-Samo si mi ti bitna...
i osećala sam da je stvarno tako, verovala sam mu.
-Eh sta mi se desi sa tobom..nisam ni sanjao
-Tako to biva, kad se najmanje nadaš :)
-i srecan sam zbog toga
-Ne kaješ se ? :)
-Ni sekunde...srecan sto sam zaljubljen..Osoba kao ti tesko se nalazi
-Jooj, pa kako čovek da te ne voli kad napišeš tako nešto <3
-Ja sam samo iskren...
-Mnogo sam srećna što te imam pored sebe :)
-Nikad te necu zajebati, nikad
-Imam poverenja u tebe, a nadam se da ćeš i ti jednom meni verovati u potpunosti :)
-Mene su ubile price a ja ne mislim da si ti takva.. Ja te volim
-I ja tebe, i neću da dozvolim da priče utiču na moje mišljenje o tebi ..
-Eh...bice ok s nama bice mora
-Hoćee, jaki smo mi i preguraćemo sve ..
- Naravno!!moramo
-Verujem u nas!
-I ja!
-Ljuuuuuubaaav mojaaa <3
-Jedinaa
-Mnogoo tee voliiimm
-Milice, znas da cu crci za tobom
-Neeećeeeš, moraš da mi budeš dobro :(
-Ja nikad ovako osecao nisam.....milice, ovo je tesko...
-Znaam, i meni se prvi put ovo dešavaa, ali moraš da budeš jaak, zajedno ćemo uspetii
-Moramooooo
-Dovoljno je da znaš da te volim :)
i došla je ta subota, on je otišao na svadbu, a ja za Beograd. Dopisivali smo se sve dok nisam stigla. Onda sam ga zvala. Pričali smo kratko, a onda se vratio na svadbu. Posle me zvao iz grada, pa opet kad je krenuo kući i onda ujutru kad se probudio.
-Poluudećuu bez tebeee
-Ja vec ludim sto te nema, preterano razmisljam o tebi
-Prva misao kad se probudim, poslednja kad legnem, još te i sanjam
-:( jedva cekam da te vidim
a još nisam ni otišla na more ..
-Kolikooo? :***
-To ne moze da se opise koliko..kazem nisam jasan sebi ali ajde neka ide..nije me strah..osecam i verujem ti tako da mogu maksimalno da te volim
onda me je zvao pred spavanje..neću čuti njegov glas deset dana, bićemo udaljeni hiljadama kilometara, odvratan osećaj.
-Ne sme nijedna, ruke da joj lomim :)
-Sto bi to radio kad imam savrsenu
-Eh, niko nije savršen :)
-Dobro, neka ide ovako..sto bi to radio kad imam devojku iz mojih snova..kada bi mogao da izmislim za sebe devojku ..onda bi takvu kao ti...a ja je vec imam
Let mi je bio sutradan..i tad kreće buran period za našu vezu, moglo bi se reći da je to bio neki test da li je naša veza dovoljno jaka. Stigla sam na Majorku i desilo se nešto za mene tada najgore moguće, nisam imala net u hotelu, ni na plaži nisam imala gde da se nakačim na wifi, nikako nisam mogla da se čujem sa svojim dragim. Jedino mesto gde sam mogla da uhvatim net bio je jedan kafić pored šetališta, ali tu sam išla jedino uveče. I to je naravno izazvalo ljubomoru sa njegove strane. Kako i ne bih, čuli smo se po ceo dan i onda od kako sam otišla na more, jedino uveče, i to po dve, tri poruke i naravno da mu je to bilo sumnjivo. Još su poznate te letnje avanture i da se obavezno prevari dečko ili devojka, ali ja stvarno nijednog trenutka nisam ni pomislila na to, a kamoli uradila. Ja sam po ceo dan razmišljala o njemu, od ujutru kad se probudim, dok ne legnem da spavam i brojala dane do svog povratka. Nije prošao dan da se nismo svađali dok sam bila tamo, a sve zbog ljubomore i njegovog osećaja da ga varam. A ja nisam čak ni pogledala drugog dečka, samo on me je zanimao..I konačno je došao dan mog povratka u Srbiju, iako nisam odmah išla u Varoš, bilo mi je lakše, jer udaljenost bila mnogo manja i konačno smo opet mogli lepo da se čujemo .. 21-og septembra sam konačno došla u Novu Varoš, a i on se vratio iz Sarajeva. Bila sam tako uzbuđenaa što ću ga videti posle 15 dana, da ga opet zagrlim, poljubim. Dogovorili smo se da se nađemo u njegovom stanu. Sa stanice sam otišla pravo kući, brzinski se spremila i otišla kod njega. Ne mogu vam opisati izraz na njegovom licu kada sam se pojavila na vratima, to stvarno vredi videti. A onda smo se zagrlili, posle toliko vremena, oh, kako mi je to samo nedostajalo. Mogla bih tako zauvek da ostanem. Vreme sa njim tako brzo prolazi, čini mi se samo što sam došla, a već je bilo pola 4, morala sam da idem kući zbog babe. Pre nego što sam izašla iz stana, dala sam mu poklon, magnet sa Majorke i "Volim te" na 100 jezika, ali rekla sam mu da to pogleda kad dođe kući. Rekao mi je da to što sam mu napravila, ne bi moglo da zameni 1000 poklona i majica. I tako smo se videli u ponedeljak, sredu i petak. U utorak i četvrtak nismo, jer on nije mogao, u subotu nismo, jer ja nisam mogla, a u nedelju sam se vraćala u Bg i onda je zbog toga nastao problem, što se nećemo videti veče pred moj odlazak. Ispalo je da meni nije dovoljno stalo, jer hoću da izađem u grad, umesto da se vidim sa njim. Da je samo znao koliko sam ja želela da sa njim provedem tu subotu, ali okolnosti su bile takve, morala sam da ispoštujem Z., jer je prolazila kroz težak period i morala sam da joj učinim za toliko, da izađemo to jedno veče. Čitavu subotu smo se S. i ja svađali, čak i kad sam izašla u grad, onda to više nisam mogla da podnesem, pogađalo me to što idem sutradan, a da je naš odnos tako zategnut i onda sam se napila, misleći da će mi tako biti lakše, u stvari je samo naopako ispalo. Jedna od njegovih bivših je bila iza mene u gradu, gledala je nešto u telefon i smeškala mi se i onda se obukla i napustila Krug, a ja sam tako pijana istripovala da je otišla da se vidi sa njim. I onda sam ga napala, pisala mu sve i svašta, izgovorila najgore moguće reči, koje trezna nikad ne bih koristila, što je najgore od svega, većinu tih stvari ja nisam mislila i ne znam što sam ih pisala.. glupi alkohol. Onda sam se u povratku kući, delimično otreznila i shvatila šta sam uradila. Zvala sam ga na mobilni 99474797 puta, nije hteo da mi se javi. Napisao mi je da nemamo više o čemu da pričamo ako ja tako mislim o njemu, da sam stvarno preterala i da mu se ne obraćam. I tako smo se raspravljali, a onda mi je poslao poruku koja me raspametila ..
" Lepo spavaj i jos lepse sanjaj..ako se ne cujemo sutra zelim ti sve naj i da uzivas..i da ti se sto pozelis ostvari...i nemoj sa buducim momcima praviti ovakve greske kao sa mnom ova...boli to..volim te iskreno ali ti si svoje rekla...a sve si mogla lepim dog.ali to nisi uradila..ono vece kad smo se rastali rekla da je to to da u subotu izlazis...oprosti sto pominjem opet to...boli me..ali sta da se radi...i malopre sto si sve ispisala i izgovorila mi to nemam reci ,sa tim si sve rekla i objasnila..volim te poz. "
tad sam po prvi put pomislila da sam ga stvarno izgubila i počela sam da se gušim u suzama.. morala sam da izvučem situaciju kako znam i umem, nisam smela da dopustim da se sve prekine tek tako, kad je bilo prelepo..slali smo jedno drugom srceparajuće pesme i onda je on otišao da spava.. ja još dugo nisam mogla da zaspim, brinula sam se šta će biti sutrdan, kako da se vratim u Beograd a da je ovakva situacija ? U nedelju sam se prvo uhvatila za telefon kad sam se probudila, ali poruke nije bilo. Shvatila sam da mi se on sigurno neće javiti, pa sam odlučila da ja njemu pošaljem poruku. Izvinila sam mu se za svoje ponašanje od prethodne noći i oprostio mi je..osetila sam neverovatno olakšanje, iako sam znala da sigurno neće biti baš kao pre, bilo mi je važno samo da smo zajedno..Bilo mi je mnogo teško što se nismo videli, ali ispalo je tako, nisam mogla ništa povodom toga.. bus mi je bio u 14:15.. najdužih 5 sati u mom životu, put mi je preseo, toliko mi je bilo loše. A eto, posle svega, S. je ceo put bio uz mene, pisao mi, brinuo se kako sam.. i kako da ga ne volim ..
