I evo, u Beogradu sam već 17 dana.. a on nedostaje sve više i više. Dopisujemo se svaki dan, čujemo na viberu, gledamo na Skype, ali nije to to. Ne može biti isto, kad ne mogu lepo da gledam njegove oči i najdivnije trepavice, kad ne mogu da ga dodirnem, da ljubim njegove usne, da ga grlim .. mnogo je sve ovo teško. Konačno nađem osobu koja mi odgovara u potpunosti, kojoj se prepustim cela, s punim pravom mogu da kažem da sam našla svoju drugu polovinu i onda mora da nas razdvoji daljina, ta prokleta daljina.. Nije ta daljina toliko velika, opet smo u istoj državi, ali opet je dovoljna da ja patim i jedem se danima što ga nema.. što nije pored mene. A o njemu razmišljam po ceo dan, od kako se probudim, pa sve dok ne legnem da spavam i zamišljam, šta bi bilo da je ovde, gde nam niko ne bi smetao i ni od koga ne bi morali da se krijemo. Mogli bi da uživamo u našoj ljubavi u potpunosti.. po ceo dan, a ne samo uveče. Šta god radila, on mi je u glavi i onda kreću suze i tako već 17 dana .. željno iščekujem tu poruku u kojoj će pisati: " Dolazim u Beograd." .. ništa više mi ne bi trebalo, samo to, da mi ulepša dan. Ali te poruke nema i ko zna kad će stići, jer on ima obaveze .. po prvi put da plačem zbog nekog muškarca, a da to nije zato što me je povredio, već zato što je tako dobar prema meni, a nije pored mene .. dodatno mi otežava to što je cimerki dolazio dečko već dva puta, i tu su po ceo dan, uživaju u svojoj ljubavi, a ja sama .. nesrećna Komica .. a onda su tu i problemi usled ljubomore. Moj Saki sumnja u mene, ne može da mi veruje u potpunosti zbog gluposti iz moje prošlosti, jer sam ranije bila prilično neozbiljna.. jeste da sam često menjala momke, ali to je zato što nisam mogla da nađem onog koji mi odgovara, i zato što sam više puta bila povređena, nisam smela da se vezujem ni za koga, ali nikad nisam bila sa više njih u isto vreme i uvek sam bila iskrena prema svima. A, sa Sakijem je od samog početka sve bilo drugačije, odmah sam imala potpunu slobodu sa njim, osetila sam da mogu da mu pokažem šta osećam, a da on to ne iskoristi. Ranije i kad sam imala nekog dečka, obraćala sam pažnju i na druge momke, imalo ih je još koji su mi see dopadali, a sada ne, sada za mene postoji samo on, on i on. Više se ni ne dopisujem sa muškarcima, osim sa rođacima i prijateljima. U gradu, uopšte ne obraćam pažnju na druge, stvarno sam se promenila, iako je njemu teško da poveruje u to .. a sve bih dala da može da oseti svu moju ljubav i da vidi koliko sam mu verna.
" Nisu važni kilometri koji nas dele, nego ljubav koja je veća od svih tih kilometara. "
Нема коментара:
Постави коментар