Jedan od onih dana kad ti se sve skupi, smenjuju ti se osećanja, nostalgija, bes, tuga, nedostaje voljena osoba i onda usled toga sve krene nizbrdo...i nastane svađa zbog najveće moguće gluposti, a nijedno neće da popusti, tvrdoglavi oboje, teramo inat.. i evo, prvi put posle skoro 4 meseca se desilo da se nismo čuli skoro ceo dan.. Pokušavala sam da skrenem misli sa toga, da glumim da mi to smeta, ali kako vreme prolazi, sve mi je teže i ne mogu više da se pretvaram, pukla sam i prestala da zadržavam suze, pustila sam da liju. Prokleto mi nedostaje..još mi je gore, jer ostajem sama u stanu ceo vikend..Ne znam kako ću podneti to ako ova naša svađa potraje..Osećam se tako prazno..Potreban mi je njegov zagrljaj da me umiri i da mi kaže da će sve biti u redu..ali kad je on prokleto daleko! I neće doći sutra..da li zbog svađe ili nekog drugog razloga..ne znam..Trenutno bih samo volela da nestanem i kad se vratim da sve bude kao pre..
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар