Sinoć sam konačno videla svoju ljubav, posle mesec dana.. Opet sam bila u njegovom toplom zagrljaju, obasipali smo jedno drugo poljupcima celu noć, mazili se, leškarili...ma, jednostavno uživali u svakom zajedničkom trenutku. Koliko mi je samo sve to nedostajalo..mogla bih tako svaki dan, do kraja života..ništa mi više nije potrebno..Eto, sinoć je baš rekao kako mu se ženi i pitao šta mislim o tome..Šta ću misliti? Luda sam od ljubavi, bila bih najsrećnija da mogu život sa njim da provedem.. Da uvek budemo zajedno, da nas ne razdvaja prokleta daljina..Da bude pored mene svakog jutra kad otvorim oči i ulepša mi ostatak dana.. da ga grlim i gnjavim onako umiljatog, moju nežnu pandicuuu...Bože, koliko ga volim..najlepši je!
Нема коментара:
Постави коментар