Daljino, crkni. A ako ti nešto nije jasno, crkni još jednom. To ti je onako od srca. Od nas oboje.

Želim da sam s tobom, da ti milujem lice, da mi šapućeš da sam najlepša, posmatram kako me zaljubljeno gledaš, pa zatim stidljivo sklonim pogled, baš onako neodoljivo kako ja umem. Želim da izgubiš prste u mojoj kosi, ostaviš poljupce svuda po mojoj koži, da me čuvaš od celog sveta u svojim rukama.

Daljina nije moja tuga... ona je samo udaljenost od nečega ...što me čeka

Čekaj me. Bitno je samo da dišem, sve ostalo će ići samo. Radujem se našem susretu. Radujem se svemu onome što ti jesi. Radujem se što postojiš. Veselim se energiji, osećaju,koji će biti između nas kad se sretnemo. Radujem se svim šetnjama koje nas čekaju. Svim putovanjima koja su pred nama. Radujem se svakom trenutku u kojem ćemo biti zajedno. Izluđuje me pomisao na tvoje tople usne i poljupce koje "proizvode". Stisne me oko srca kad se setim tvojih ruku i maženja koja će proizvesti dodirujući me. Veselim se miru u tvojim očima koje će me smirivati svaki put kad pogledam u njih. Veselim se mirisu tvoje kože koji će mi se zavući u moje nozdrve. I ne boj se. Ne plaši se mojih očiju. U njima je izvor večne sreće, za tebe... Ne boj se mojih reči. One jedva čekaju da ti pokažu šta sve mogu.... Da ti navuku osmeh na lice.. I ne boj se kad mi ugledaš krila i kad poletimo.. Čuvala sam ih za tebe. Volela bih da si opušten. Da si detinjast. Da si neopterećen. Želim da uživamo jedno kraj drugog u tišini, a da nam je kao na najluđoj zabavi. Da kuvamo zajedno i smejemo se dečije kad nešto presolimo, kad nešto zagori. Volela bih da nikada ne dosadimo jedno drugom. Da uživaš u mom pogledu zadnji dan mog života isto kao i onda kada si ga video, osetio, prvi put. Želim da ostarimo zajedno. Da se smejemo stvarima pred nama u tim godinama. Želim da imamo decu ali da im nikada ne namećemo naše mišljenje, nego da ih učimo da stvaraju svoje. Da se veselimo svim njihovim uspesima, da ih podižemo kad padnu zbog nekog svog neuspeha. Želim da se volimo i veselimo, smejemo, i kad je sto pun hrane ali i kad na njemu stoji jedna jabuka. Neću te voleti više od sebe. To je iluzija. To je fora iz filmova. Al ti garantujem da ću te voleti jednako kao i samu sebe. Neću te nikada ostaviti radi nekog osobnog boljitka ili profita. Neću te lagati. Neću te obmanjivati. A ako se nešto promeni između nas reći ću ti odmah. Neću tajiti. Toliko mogu obećati, ispuniti. Ne želim ti davati lažna obećanja. Poštovaću te. I voleti. Oh, kako ću te voleti.... Srećo... Radosti. Zato ne skidaj osmeh sa lica, nemaj više strahove, jer ja ti dolazim... Ja postojim... Za tebe... Ostaj mi dobro do našeg susreta.... <3

This isn't love, this is destiny..

Došao je još jedan devetnaesti, naš devetnaesti .. još jedan mesec kako smo zajedno, deset meseci.. Bliži se godinu dana, a ja osećam iste one leptiriće kao prvog dana, isto mi srce ubrzano kuca kad ga ugledam, sa istom čežnjom očekujem naš sledeći susret... a sad je naša veza opet na jednom testu, i to će trajati narednih mesec dana.. Okolnosti su takve da nećemo moći da se čujemo kao inače, već samo na kratko... Danas je tek drugi dan svega toga, a meni je već teško i ne znam kako ću izdržati narednih mesec dana, a da ne poludim.. Nismo se viđali tako često, zbog mog faxa i svega, ali sam bila srećna što bar možemo da se čujemo po ceo dan, a sada mi je i to uskraćeno i duša mi se cepa zbog toga.. Taman kad pomislim da nam se sreća konačno osmehnula, život me ošamari i stavi pred nešto teže, a ja, koliko god se trudim ne znam da li sam dovoljno jaka da sve to podnesem i do kada ću moći ovako..." Jer svega previše sa neba palo je, na ova moja mala leđa.. " kako kaže u pesmi... Ali moram da se borim, moram da izdržim zbog njega, zbog nas, pa ne može uvek biti ovako teško, zar ne ? Jednom će morati da prestane sva muka i da konačno budemo zajedno bez ikakvih prepreka... 

Cile moj, srećno nam 10 meseci veze, izdržaćemo mi i ovo.. Volim te! <3 

Budi uz mene, jer ti, samo ti me možeš spasiti..

Vratila sam se u glupi Beograd..Provela sam divan vikend sa mojim Sakicom, koji je naravno proleteo, nisam ga se pošteno ni nagledala, a već je trebalo da idem.. I sad opet čekam najmanje mesec dana do sledećeg našeg susreta.. I moje raspoloženje je odmah pogoršano, pritom sam u PMS-u...Gora sam neko ovo vreme napolju...Ljuta, srećna, tužna, nervozna, zaljubljena, usamljena...i sve tako u krug..Još mi cimerka nije tu, Tv nije u funkciji..Otuđena sam od ostatka sveta, potpuno sama, prepuštena sebi i svojoj žalosnoj sudbini... I kad se sve to tako skupi, a ja ovako osetljiva, potrebna je sitnica da sve dodatno upropasti i tako ja već 3 sata plačem, zato što mi je propalo iznenađenje za mog dečka... Još jedna u nizu stvari koje su postale potpuni promašaj.. Kao i obično, kod mene ništa ne može da bude kako treba, samo naopako.. I eto, tako provodim divan današnji dan, sedim, emotivno razorena i oplakujem samu sebe, otekla i podbula sva od plača, hvala Bogu niko ne može da me vidi ovakvu, uplašio bi se .. da bih upotpunila atmosferu slušam najtužnije moguće pesme da me dokrajče skroz... Šta više poželeti? Život je prosto sjajan... Idem da se obesim..