Vratila sam se u glupi Beograd..Provela sam divan vikend sa mojim Sakicom, koji je naravno proleteo, nisam ga se pošteno ni nagledala, a već je trebalo da idem.. I sad opet čekam najmanje mesec dana do sledećeg našeg susreta.. I moje raspoloženje je odmah pogoršano, pritom sam u PMS-u...Gora sam neko ovo vreme napolju...Ljuta, srećna, tužna, nervozna, zaljubljena, usamljena...i sve tako u krug..Još mi cimerka nije tu, Tv nije u funkciji..Otuđena sam od ostatka sveta, potpuno sama, prepuštena sebi i svojoj žalosnoj sudbini... I kad se sve to tako skupi, a ja ovako osetljiva, potrebna je sitnica da sve dodatno upropasti i tako ja već 3 sata plačem, zato što mi je propalo iznenađenje za mog dečka... Još jedna u nizu stvari koje su postale potpuni promašaj.. Kao i obično, kod mene ništa ne može da bude kako treba, samo naopako.. I eto, tako provodim divan današnji dan, sedim, emotivno razorena i oplakujem samu sebe, otekla i podbula sva od plača, hvala Bogu niko ne može da me vidi ovakvu, uplašio bi se .. da bih upotpunila atmosferu slušam najtužnije moguće pesme da me dokrajče skroz... Šta više poželeti? Život je prosto sjajan... Idem da se obesim..
Нема коментара:
Постави коментар