Došao je još jedan devetnaesti, naš devetnaesti .. još jedan mesec kako smo zajedno, deset meseci.. Bliži se godinu dana, a ja osećam iste one leptiriće kao prvog dana, isto mi srce ubrzano kuca kad ga ugledam, sa istom čežnjom očekujem naš sledeći susret... a sad je naša veza opet na jednom testu, i to će trajati narednih mesec dana.. Okolnosti su takve da nećemo moći da se čujemo kao inače, već samo na kratko... Danas je tek drugi dan svega toga, a meni je već teško i ne znam kako ću izdržati narednih mesec dana, a da ne poludim.. Nismo se viđali tako često, zbog mog faxa i svega, ali sam bila srećna što bar možemo da se čujemo po ceo dan, a sada mi je i to uskraćeno i duša mi se cepa zbog toga.. Taman kad pomislim da nam se sreća konačno osmehnula, život me ošamari i stavi pred nešto teže, a ja, koliko god se trudim ne znam da li sam dovoljno jaka da sve to podnesem i do kada ću moći ovako..." Jer svega previše sa neba palo je, na ova moja mala leđa.. " kako kaže u pesmi... Ali moram da se borim, moram da izdržim zbog njega, zbog nas, pa ne može uvek biti ovako teško, zar ne ? Jednom će morati da prestane sva muka i da konačno budemo zajedno bez ikakvih prepreka...
Cile moj, srećno nam 10 meseci veze, izdržaćemo mi i ovo.. Volim te! <3
Cile moj, srećno nam 10 meseci veze, izdržaćemo mi i ovo.. Volim te! <3
Нема коментара:
Постави коментар