Cause you're beautiful just the way you are

Ja želim da si tu još svetlosnu godinu!

Nema lepšeg osećaja nego kad se probudiš, a čeka te poruka od voljene osobe. Iako je to samo jedno "dobro jutro", ali u koje stane hiljadu emocija. Tako i danas, svakog dana ko se prvi probudi od nas dvoje, šalje onom drugom poruku, da bi mu dan lepo započeo.. Samo što danas nije bilo koji dan, već još jedna u nizu mesečnicaa našiih, naš 19. Tri godine i dva meseca, ej! Ko bi rekao, meni se čini kao da smo čitav život zajedno. Pa nek nam je sa srećom i da ih bude još mnogoo! Jedino što želim da to "dobro jutro" uskoro ne bude preko poruka, nego da mi lično kažeš, jer ćemo spavati jedno pored drugog..

Volim te Anđele! 😘 ❤

Bolujem u sebi, još se nadam tebi..

Kažu ljudi da stvari vremenom postanu lakše, kod mene je izgleda obrnuto. Nikad nije lakše, čini mi se da je iz dana u dan sve gore. Proklinjem daljinu. Pomislio bi čovek da sam se do sada navikla da to tako mora, da smo razdvojeni, ali ja više to ne mogu da podnesem. Uhvatim sebe tako kako samo odlutam i rastužim se iznenada.. Fali mi, i ne postoji način da to prevaziđem.. Nije mi dovoljno da ga vidim na koji sat u mesecu, da mu ne čujem glas, da ga ne držim za ruku, ne grlim, da moram u sred noći da odlazim od njega zbog mojih. Želim da je tu svakog dana. Kad otvorim oči da umesto praznog kreveta vidim njegovo umiljato lice, da ne moram da šaljem poruku, jer bi bio tu da mu odmah ispričam sve i da više ne kvasim jastuk suzama ili ovu glupavu tastaturu na poslu sada jer mi nedostaje. Previše stvari ja moram da razumem, da se žrtvujem za njegovo dobro, ali treba i mene neko da razume i kroz šta je prolazim.. Nadam se da ću se smiriti uskoro, jer obično zbog mene ovakve dođe do svađe.. Valjda će uskoro sve doći na svoje mesto..

Samo me povedi, nije važno gde.

Ali jedno dobro znaj, imaš mene, nisi sam ♥️

Uvek imaš mene, čak i kada pomisliš da si sam na svetu. 🤗👫

Da mogu, došla bih da te posetim upravo sada.

Da te mazim i pazim, da ljubim ludu glavu da prestane, čak i da je pridržavam ako ti je muka, da ti donosim da nešto lepo pojedeš, i da te nahranim ako treba. Ne podržavam to što si utehu sinoć nalazio u alkoholu, ali ne mogu ni da te grdim, jer razumem kroz šta prolaziš trenutno. Setih se danas jedne naše situacije, kad smo se videli posle grada u stanu. Ti vidno pijan, jedva stojiš na nogama, legao na krevet, ne možeš da se pomeriš, a ja legla pored tebe i počela da jecam što si ti takav i što to radiš sebi. Pa si mi se ti onda izvinjavao i rekao kako više nikada nećeš tako nešto uraditi, da prestanem da plačem. I  na kraju me poslao kući, da te ne bih gledala takvog. I ja odem, sva besna, spremim se za spavanje, obučem pidžamu, kad zvoni telefon. Tvoje ime na ekranu, javljam se:

-Hoćeš li molim te da se vratiš? 
- Neću! 
- Dobro (najtužnije ikad rečeno) 

i prekidamo vezu.. Ma nisam ni spustila telefon, već sam počela da se oblačim i izlazim napolje, iako je bilo kasno uveče . Nijednog trenutka nisam pomislila da te ostavim samog..Dolazim na vrata, ti otvaraš, blago se osmehneš i pustiš me unutra. Opet legnemo u krevet jedno pored drugog, a ti mi samo tražiš da ti dam ruku da je držiš i ništa ti više ne treba. I ne znam šta mi je veća ljubav, ti, koji si samo želeo da budem tu pored tebe, da osetiš moje prisustvo ili ja, koja sam se vratila bez razmišljanja da budem sa tobom. Svakako, u jednom se sigurno slažemo...Kako god okreneš, ljubav je. 

 

Never give up, it's such a wonderful life.

Dragi S, 

znam da je teško. Znam da izgleda kao da nikada neće biti bolje, ali hoće. Ti možeš da prevaziđeš ovo. Ti si ratnik, a ratnici biju sve bitke i ostaju visoko na nogama, pokazuju svima koliko su hrabri. Znam da ti možeš to. Molim te ostani jak, moj mali ratniče. ♥ 

Tebe ne bih menjao ..

Jedan od "onih dana" u mesecu. Odbolujem svaki put, nekad bude blaže, nekad jače, ovaj put znatno jače. Danas se vidno raspadam, glava me ne prestaje od juče, vrtoglavica me muči, čitava soba se okreće oko mene. I onda koga bih ja drugog smarala nego mog Sanča, moram nekome da kukam, kao da će mi to ublažiti bol, ali bar znam ko me uvek sasluša i istrpi moju dramu. Ponekad se zapitam kako više izdrži da me ne  otera u pm kad počnu hormoni da mi divljaju. A on danas, posebno divan, iako nije fizički, trudi se da pazi na mene, da mi posveti maksimalno pažnju od kako je ustao. Počelo je time što mi je poslao svoje slike u dresu rođendanskom i ulepšao mi početak dana ^^ Onda smo se dopisivali skoro ceo dan, dok nije otišao da trčkara na stadionu, a ja zakovala, jer nisam više mogla da podnesem glavobolju. On je čak i tad mislio na mene, što se kasnije dokazalo. Budim se i vidim da me čeka poruka od njega, poslata čim se vratio da vidi kako sam. Pošto se moja agonija nastavila, opet ja kukala o svojoj tintari, on je našao način da me oduševi i izleči sve boljke samo jednom sličicom ..

I sva moja bol je prestala i još jednom sam shvatila koliko volim ovog čoveka i da nikad ne mogu dovoljno zahvaliti Bogu što ga je meni poslao. Volim te sunašce moje ! ♥

😍

“Život nam nije naklonjen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve što nam nedostaje.

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom.

Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje.

Kad osetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.”