Jedan od "onih dana" u mesecu. Odbolujem svaki put, nekad bude blaže, nekad jače, ovaj put znatno jače. Danas se vidno raspadam, glava me ne prestaje od juče, vrtoglavica me muči, čitava soba se okreće oko mene. I onda koga bih ja drugog smarala nego mog Sanča, moram nekome da kukam, kao da će mi to ublažiti bol, ali bar znam ko me uvek sasluša i istrpi moju dramu. Ponekad se zapitam kako više izdrži da me ne otera u pm kad počnu hormoni da mi divljaju. A on danas, posebno divan, iako nije fizički, trudi se da pazi na mene, da mi posveti maksimalno pažnju od kako je ustao. Počelo je time što mi je poslao svoje slike u dresu rođendanskom i ulepšao mi početak dana ^^ Onda smo se dopisivali skoro ceo dan, dok nije otišao da trčkara na stadionu, a ja zakovala, jer nisam više mogla da podnesem glavobolju. On je čak i tad mislio na mene, što se kasnije dokazalo. Budim se i vidim da me čeka poruka od njega, poslata čim se vratio da vidi kako sam. Pošto se moja agonija nastavila, opet ja kukala o svojoj tintari, on je našao način da me oduševi i izleči sve boljke samo jednom sličicom ..
I sva moja bol je prestala i još jednom sam shvatila koliko volim ovog čoveka i da nikad ne mogu dovoljno zahvaliti Bogu što ga je meni poslao. Volim te sunašce moje ! ♥
Нема коментара:
Постави коментар