:* :* :*

Isprepletane ruke.
Dva tela koja se traže.
Ukradena sloboda, otrgnuti odlomci sreće, bestežinsko stanje.
Kratko putovanje izvan vremena.
Ujed na usnama, tela koja se spajaju, srca u plamenu.
Požar koji pustoši i proždire.
Bomba aktivirana nasred kreveta.
Vrtoglavica, nedostatak vazduha, rupa u stomaku.
Usta koja šapću, tela koja grabe jedno drugo, ubrzano disanje.
Kosa koja se prepliće, brzi treptaji, pomešan dah.
Kao poljubac anđela.
Kao zvuk svemira.
Kao hodač po žici kojem se vrti u glavi dok održava ravnotežu.

:)

Postoje retki trenuci u životu kada vam se otvore jedna vrata i život vam ponudi susret koji više niste očekivali. 
Susret sa bićem s kojim se dopunjujete, koje vas prihvata onakvim kakvi ste, koje vas uzima u celosti, koje nazire i prihvata vaše kontradikcije, strahove, osećaje, bes, mračnu blatnjavu bujicu koja teče u vašoj glavi. I kroti je. Onaj koji vam pruža ogledalo u kome se više ne bojite da pogledate.

Laku noć ti još poželim svaku noć..

Ali jedno znam, ko te voli najvišeee

https://www.youtube.com/watch?v=UHVOjwmhei4

Ente qalbi, ente kullun fii hajati - Ti si moje srce, sve si u mom životu!

Daljina nije problem.
Ne možeš biti toliko daleko,
koliko ja mogu da te volim.
Iz dana u dan...
Više i više...
U inat daljini.

Ti si meni sve, ti mi daješ sve..

Rekli su mi; "Nikad ne dozvoli da ti jedna osoba postane SVE,jer kad ta osoba ode, napusti te,ti ostaješ bez ičega.."

Ali ja sam sigurna u nas, sigurna u tebe u tvoju ljubav i da nikad nećeš otići..I zato sam dopustila da mi postaneš SVE..

Molim te, dokaži im da greše?! Da nikad nećeš odneti moje sve, da me nikad nećeš ostaviti samu, bez ičega?! Dokaži mi da imam razloga što ti dajem sve, uz rizik da završim bez ičega..Dokaži mi da mogu da ti verujem, da mogu da te uhvatim za ruku i znam da nikad nećeš da me pustiš.. Dokaži mi da ćeš ostati zajedno sa mnom, "pod kišobranom" bez obzira kakve nas "oluje" uhvate u međuvremenu? Ništa mi ne obećavaj, samo budi uz mene i voli me, budi mi sve..

Lažem te lako je..

Bez tebe, oko moje, nije nikako, idi i ne plači, jer bol je najjači, od tebe daleko, u meni prejako..

https://www.youtube.com/watch?v=ZivIQBOA9oM

Ti si daljina što me privlači..

Daljina je jedna od najtežih stvari za onog koji voli nekoga čiju prisutnost oseća u snovima i onda kada mu previše nedostaje. Ne znam zvuk njegovog smeha, ne znam obrise njegove siluete, konture njegovih usana. Potpuno je nemoguće biti u njegovoj blizini, dodirnuti ga. Ali on je tu, u mom srcu. Njegov lik, onako savršeno naslikan ispred mojih očiju i svaki put ga činim savršenijim onda kada me impresionira tom jednostavnom lepotom. Kilometri, gube se, nestaju dok razmišljam o njemu. Zatvorim oči i imam ga na delić sekunde. I to što postoji, meni je dosta.
Dovoljno mi je što znam da spavamo pod istim nebom, istim zvezdama, što znam da se tako lepo smeje, negde tamo. Svaki njegov osmeh mi ulepša dan pa nekad onako sebično poželim da se nikome drugom ne smeje osim meni. Da li postoji granica koja deli tugu od sreće i javu od snova?
Znaš, dođe ono kada ti se telo razdire od potrebe za nekim, a sve što možeš je da gledaš u prazno i da se prevrćeš po krevetu, stežeš jastuk. Svake noći se ponadam da i on, tamo negde, misli na mene. Uvek sam se pitala kako mu izgleda lice kada dobije moju poruku, kada pomisli na mene. Da li se nasmije, šta pomisli, šta oseća? Da li i on ima želju da prstima dotakne moje lice i da na njegovim rukama ostane trag tog dodira? Da li poželi da me zagrli i da me ne pušta, da li poželi da me nađe u nekom prolazniku? Ja poželim i da ga ne puštam. Neki kažu da je život prolazan kao i vreme koje ide sve brže. U pravu su, vreme je kao voz koji prebrzo ide i nemoguće je ići ispred njega ili ga zaustaviti. A ljubav? Ljubav je stanica, mesto na kome postaješ strpljiv, mesto gde naučiš da čekaš pravi voz.
E tu sam ja, čekam ne bi li ga videla i osetila da postojim. Ko sam ja? Ništa - bez njega sam ništa, uvek ništa, a nikad nešto. Niko me ne razume, ne shvataju da tražim nešto što ne postoji na mestima gde nema ništa.On postoji samo tamo gde je sve obasjano suncem, tamo gde nema ovog bola, tuge i proklete samoće. E tamo ću da ga čekam, tamo će doći u pravo vreme ako mu budem nedostajala. A do tada može mirno da spava, u snu ga ima ona koja ga voli najviše.

Uvelo lišće..

To je jedna pesma što je ličila na nas 
ti si me volela, 
ja sam te voleo 
I živeli smo skupa, 
ti koja si me volela 
i koju sam voleo 
Ali život razdvaja one koji se vole 
lagano 
i neprimetno 
i more briše na pesku 
korake rastavljenih ljubavnika..
Uvelo lišće evo već je stiglo, 
žal i uspomene isto tako 
Ali moja ljubav ćutljiva i verna 
stalno se smeši i zahvaljuje životu..

Žak Prever

Ljubav na prvi pogled

Oboje su uvereni,
da ih je ujedinilo iznenadno osećanje.
Lepa je takva sigurnost,
ali je nesigurnost još lepša.

Smatraju da ako se nisu poznavali ranije
da se među njima ništa nije događalo.
A šta na to ulice, stepenice, hodnici,
na kojima su se mogli odavno mimoilaziti?

Htela bih da ih upitam,
zar se ne sećaju – 
možda u kružnim vratima
nekad, licem u lice?
Nekakvo ’’izvinite’’ u zagrljaju?
’’Greška’’ izgovoreno u slušalici?
- ali znam njihov
odgovor.
Ne, ne sećaju se.

Veoma bi ih začudilo,
što se već duže vremena
njima bavio slučaj.

Još uvek sasvim spreman
da se zbog njih pretvori u sudbinu,
zbližavao ih i udaljavao,
preprečavao im put
prigušujući kikot
skakao u stranu.

Postojali su znaci, signali,
šta s tim što su nečitljivi.
Možda pre tri godine
ili prošlog utorka
jedan listić je preleteo
s ramena na rame?
Nešto je bilo izgubljeno i podignuto.
Ko zna, nije li to lopta
u čestaru detinjstva?

Bile su kvake i zvonca,
na kojima je pravovremeno
dodir prianjao uz dodir.
Koferi u garderobi jedni kraj drugih.
Možda je jedne noći postojao ujednačen san,
izbrisan odmah posle buđenja.

Uostalom svaki početak
samo je dalji nastavak,
dok je knjiga zbivanja
uvek na pola otvorena.

Zaaljubljena, zaljubljena..

Zaljubljena sam u tvoj osmeh.
Zaljubljena sam u tvoj glas.
Zaljubljena sam u tvoje telo.
Zaljubljena sam u tvoj smeh.
Zaljubljena sam u tvoje usne.
Zaljubljena sam u tvoje oči.
Zaljubljena sam u tvoje trepavice.
Zaljubljena sam u tvoju bradu. 
Zaljubljena sam u tvoje male šake. 
Zaljubljena sam u tvoj stomačić.
Zaljubljena sam u tebe. <3 

Večeras ..

Koliko mi fališ
večeras.
Da si kraj mene samo.
Da zagrliš.
I da ćutiš.
I evo večeras, ostaće samo želja.
I ništa više.

Tamo gde si ti, tamo stanuje mi duša. :*

Preleeeepih nedelju dana provedenih u Novoj Varoši!!!

Ponedeljak: 

Krenula sam oko 10:15, u Varoši sam bila oko 15:30. Čekala sam da mi se Sakica javi, a onda sam mu poslala sliku sa mojom sekom, i odmah je shvatio da sam došla. U 20h već sam bila kod njega. Oh, moje sreće kad sam ga videla i zagrlilaa. Proveli smo zajedno 7 sati, koji su kao i uvek proleteli. To veče sam i zaspala kod njega, u njegovom zagrljaju. Odavno nešto lepše nisam doživela, mogla bih tako zauvek, ali nažalost, morala sam da idem kući, pa me je probudio. Ne postoji lepši osećaj, nego otvoriti oči i videti njega pored sebe. 

Utorak:

To veče smo se videli kasnije, u 00:00. I te noći je moj Sakica postao ujak. Javio mi je tu divnu vest nakon što smo se rastali. Zbog toga se nismo videli u sredu veče, jer je išao kod sestre kući. 

Četvrtak:

Našli smo se u 22:40. Još jedno divno veče sa mojim Sakicom, ležali smo u krevetu, zagrljeni, zaljubljeni, slušali muziku, a onda sam se ja setila njegovog odlaska u Nemačku i od same pomisli da će sve ovo prestati na 3 meseca, počela sam da plačem..onda me je on još jače zagrlio i rekao mi da neće ići, da me nikada neće ostaviti i da postoji mogućnost da će dobiti posao u Varoši. Odmah mi je laknulo. U svakom slučaju je daleko, ali ako dobije taj posao, mogao bi ovde da dolazi svakih 15 dana. Raspoloženje mi se odmah promenilo na bolje. Morala sam malo ranije kući, jer mi je to veče dolazila drugarica N. 

Petak:

Preko dana sam otišla sa R i N na piće. Pošto u Fontani nije imalo mesta, sele smo u Atelje.  Nadala sam se da ću sresti Sakicu. Posle nekog vremena ugledala sam njegova dva druga, a onda i njega. Srce mi je zaigralo kao prvi put kad smo se videli. Onda su sva trojica ušli u Atelje, on je prišao, pozdravio se sa N i R i onda meni pružio ruku, a ja sam osetila leptiriće u stomaku. Kao da se iznova zaljubljujem u njega, iz dana u dan, isto uzbuđenje osetim svaki put kad ga vidim. Uveče sam izašla u Fontanu na piće sa N, a posle smo otišle u Pab sa R i J. Onda sam oko 23:50 otišla da se nađem sa S. Bili smo zajedno do 3 sata. 

Subota:

Preko dana sam otišla sa N u Fontanu, Sakica je bio na terasi. Posmatrala sam ga na kratko, dok nije otišao kući da se presvuče jer je išao na fudbal. Naravno, nagovorila sam N, da idemo na Zebinovac da ga gledamo. Dao je nekoliko golova za meneee. Nažalost, nisam mogla da navijam za njega, da nas ne bi ostali provalili, ali sam neprimetno skakutala kad bih videla da je dao gol. Uveče smo N i ja opet otišle u Fontanu na svirku. Onda nam se pridružila R. A malo kasnije je i Sakica došao sa svojim drugovima i bio za stolom pored nas. Ne mogu da objasnim taj osećaj kad je u mojoj blizini. Dovoljno mi je samo da je tu, da ga ja vidim. Naravno da bih volela da mogu da ga zagrlim i poljubim i na javnom mestu, ali kad već to nije moguće, onda mi je dovoljno da smo u istom lokalu. Da razmenjujemo poglede i osmehe. Posle smo nas tri otišle u Krug, a nakon nekog vremena su došli Sakica i njegovi drugovi. N i ja smo im prilazili nekoliko puta, pričali smo sa Sakicom. U jednom trenutku mi je došlo da ga poljubim pred svima, pa šta bude, ali sam odustala ipak..ko zna za šta je dobro što je ovako..

Nedelja: 

Poslednje veče. Bili smo zajedno od 22h do 3h. Preeeleeepo veče. A opet tužno, jer znam da već sutradan u to doba nećemo biti zajedno..već u različitim gradovima, svako u svom krevetu.. Naravno, ubaci se tu i poneka svađa, kao i u svakoj vezi, ali valjda to tako ide.. ljubav uvek na kraju pobedi. I tako nas dvoje ležimo i maštamo o svojoj budućnosti, mestima koja ćemo posetiti, našoj dečici, našim blizancima, o tom vremenu kad ćemo biti normalno zajedno, bez obzira na sve, u svako doba dana i noći, kad god to poželimo.. On mi stavi glavu u krilo, ja ga mazim po kosi, češkamo se, vodimo ljubav, grlimo se, ljubimo, šta nam više treba od toga.. i onda dođe vreme za rastanak. 

Ponedeljak: 

Oko 12:30 Z, N i ja smo otišle u Fontanu. Sakica je došao malo kasnije i sedeo je tačno preko puta mene. Bilo mi je drago što sam ga videla još jednom pre odlaska, nije se mnogo zadržao, ali i to mi je bilo dovoljno. Onda je usledilo glupo pakovanje, bus nam je bio u 19h. Eh, kad bi samo mogla sve da prekinem i ostanem sa njim. Ali tim postupkom bih nam samo napravila probleme, umesto da sve rešim.. i onda je došlo vreme polaska za glupi Beograd. N i ja smo preplakale pola puta. Srce nam je ostalo u Varoši, meni pogotovu. Stigla sam u Beograd oko ponoći. Počelo je novo odbrojavanje, do našeg sledećeg viđanja.. nadam se da će to biti uskoro..i da će on doći ovde, da ostvarimo deo naših planova. 

I danas mi je poslao na viberu najlepšu animiranu poruku na svetu koja mi je odmah izmamila suze. Srećna sam što ga imam pored sebe i ne bih ga menjala ni za šta na sveeetuuu! Sakica moj najdivnijii :*****

S tobom jedino znam za ljubav. :) :**

Ljubaavii mojaa, ovim putem želim da ti se zahvalim što si ušao u moj život i ulepšao ga svojim prisustvom. Srećno nam 3 meseca veze i da ih bude još mnogo, mnogo više. Volim te najviše na svetu mili moj Sakicee! <33333333 

Lepotoo mojaa u kom si graaduuu?!

Opet spremam iznenađenje za svog dragog. Upravo sada krećeemm kući, a on na to ni ne pomišlja. Zna da sam planirala da dođem za vikend, ali koristim priliku pošto je praznik i moji su tamo da odem ranije i da ga vidim konačno posle 22 danaa. Jedva čekammm!

Volim te...

1. zbog načina na koji me gledaš
2. jer ne mogu zamisliti dan u životu bez tebe
3. jer znam da ću uvek biti tamo gde ću ti biti potrebna
4. jer znam da ćeš ti uvek biti tamo gde ćeš ti meni biti potreban
5. zbog tvojih dubokih očiju
6. jer mi sa tobom nije dosadno i kada ćutimo
7. jer si uvek tu kada si mi potreban
8. zbog osećaja ispunjenosti dok si pored mene
9. zbog načina na koji me nasmejavaš
10. zato što mi uvek popuštaš
11. zbog tvoje pažljivosti
12. zbog tvoje nežnosti
13. zato što me najbolje poznaješ
14. zbog pogleda koje razmenjujemo
15. zbog osećaja da si uz mene dok smo razdvojeni
16. jer kada bismo se rastali, ne znam kako bih dalje
17. jer znam da nikad nećeš odustati od mene
18. jer znam da nikad neću odustati od tebe
19. jer sanjam o tebi
20. zbog sposobnosti da govoriš bez ijedne reči
21. zbog stvari koje delimo
22. jer bi sve učinio za moju sreću
23. zbog zvuka tvoga glasa na telefonu
24. zbog zvuka tvoga glasa kada mi šapućeš
25. zbog predivnog osećaja kada vodimo ljubav
26. zbog tvoje osećajnosti
27. jer naša veza nalikuje na idealnu
28. jer mi odgovaraš u svemu
29. zbog načina kako podnosiš teška vremena
30. zbog načina na koji me poštuješ
31. zbog načina na koji me štitiš i braniš
32. zbog osećaja koji me preplavljuje kada se grlimo
33. zbog mekoće tvojih usana na mojim
34. zbog naših sastanka iza gimnazije
35. zbog tvojih dugih trepavica
36. zbog tvoje razumnosti
37. zbog načina na koji se igraš sa mojom kosom
38. zbog svakog tvog pogleda koji mi oduzme dah
39. jer imam nekoga tako divnoga u svome životu
40. zbog dece koju ćemo imati
41. zbog trenutaka koje delimo i koji će mi zauvek ostati u sećanju
42. zbog vremena koje provodimo sami
43. zbog naših slučajnih dodira kada prođemo jedno kraj drugoga
44. zbog načina na koji me voliš
45. zbog načina na koji te volim
46. zbog načina na koji iskazuješ svoju ljubav prema meni
47. jer me navodiš da budem više nego ono što jesam
48. zbog poticanja moje kreativnosti i mašte
49. zbog osećaja da je sve moguće
50. zbog tvoga smisla za humor
51. zbog dana kada se s tobom osećam kao princeza
52. zbog načina na koji se oblačiš
53. jer izbegavaš napetost
54. zbog toga što jesi
55. zbog tvoje spontanosti
56. zbog toga što sve delimo
57. jer sam zbog tebe najsrećnija osoba na svetu
58. jer ćemo ostariti zajedno
59. zbog načina na koji pričaš
60. zbog izgleda kada spavaš
61. zbog izgleda kada se probudiš
62. zbog spremnosti da sve podeliš sa mnom
63. zbog upornosti
64. zbog poruka koje mi pišeš rano ujutru
65. zbog načina na koji brineš o meni
66. zbog načina na koji brineš o nama
67. zbog zahvalnosti jer brinem o tebi
68. zbog tvojih poruka za laku noć
69. zbog tvoje samouverenosti
70. zbog načina na koji me oraspoloziš kada je teško
71. zbog načina na koji se pomirimo nakon svađe
72. zbog načina na koji reaguješ kad preteram
73. zbog vremena koje trošiš na pokazivanje ljubavi prema meni
74. zbog izraza tvoga lica
75. zbog tvoga tela
76. jer se nogice tresu
77. zbog hrabrosti da budeš što jesi
78. zbog toga kako se nameštaš da te češkam
79. jer si kao mala beba
80. jer si iskren
81. zbog načina na koji mi “tepaš”
82. jer mi veruješ
83. jer imam poverenja u tebe
84. zbog tvog zagrljaja kada se ne vidimo danima
85. zbog izraza lica kada ti se nešto svidi
86. zbog tvoje velikodušnosti
87. zbog toga što želiš biti sa mnom i ni sa kim drugim
88. jer si sa mnom uprkos daljini
89. zbog toga što si za mene sve spreman učiniti
90. jer si ljubomoran
91. zbog načina na koji se odnosiš prema mojim prijateljicama
92. zato što me voliš i kad si ljut na mene
93. zato što trpiš sve moje gluposti
94. zato što se zbog tebe menjam
95. zbog osećaja kad sam s tobom
96. zato što si mi veran
97. zbog trenutaka kojih ću se večno sećati
98. zbog tvog osmeha
99. zbog onog što sam ja kada sam s tobom
100. Volim te zbog tebe, zbog mene, zbog nas !

Samo s tobom život ovaj ima smisla

Da bez tebe moj je svet bezveze,
da bez tebe disati je teže,
samo s tobom život ovaj ima smisla,
da bez tebe slika nema boja,
da sam živa samo kad sam tvoja,
da i pakao je raj kad ti si tu,
ali te nema...

https://www.youtube.com/watch?v=e27LGnTkcRg

Vrati se na moj rođendan, svi ce doći, al' ja ću biti sam, vrati se, sad te trebam najviše, u ponoć, kada zvona zazvone. .

I danas, mnogi meni bitni ljudi će se setiti i čestitati mi rođendan, mnogi će i zaboraviti, jednostavno, tako je to, a ja, ja ću samo čekati jednu osobu, osobu koja ima snagu da potisne sve druge, osobu za koju bih menjale sve druge, osobu koja mi znači sve, a ta osoba neće doći.. ovo bi trebalo da mi bude najlepši dan u godini, a zapravo je najtužniji i najdosadniji, jer osoba koja bi mi upotpunila rođendan, nije tu... Prvi mi je četitao rođendan: "Čak i da odem do kraja vasione ne bi mogao naći osobu kao što si ti. Jedina moja, želim ti sreće koliko ti treba, puno ljubavi i mnogo zdravlja. Šaljem ti okean ljubavi za tvoj rođendan i najlepše želje. Potonuo bih kao sekira da tebe nema. Srećan rođendan anđele..Želim biti prvi, a ne mogu da čekam još 3 min..i da bićeš zauzeta porukama i čestitkama..Volim te!!!! " Bila sam oduševljenaa, niko u životu mi nije tako nešto napisao..to je jedan od razloga zašto ga volim toliko. Ta poruka mi je izmamila suze..poželela sam da je tu sa mnom da ga zagrlim najjače što mogu i ne pustim više nikad. Ali ništa od toga...nikakvi pokloni mi nisu potrebni, sve bi ih dala u zamenu za njegovo prisustvo, da mi ulepša ovaj dan, bar na trenutak.. i razmišljam kako će se pojaviti na vratima svakog trenutka i iznenaditi me, ali znam da su to samo moja maštanja i da je u stvarnosti to nemoguće..eto, imala sam tu jednu želju za rođendan i neće mi biti ostvarena..živim za dan kada će sve biti drugačije, kada ćemo biti blizu jedno drugome i nećemo se radvajati, nikada više.

Ne mogu ja dalje bez tebe..

O kako mi nedostaješ, da mi usne dotakneš, da odagnaš ovu bol u grudima..

https://www.youtube.com/watch?v=5ZUIkoNuGwE

Kida me, ova bol na delove..

Sinoć smo moja najbolja drugarica slavile rođendan. Društvo se skupilo kod mene u 7 sati, posle toga je trebalo da idemo u kafanu. A onda, šokantno saznanje.. moj dečko, moj Sakica, moje sve na svetu, odlazi u Nemačku...na 3 meseca. Nisam imala snage ni da mu odgovorim na to, samo sam bacila telefon i otrčala u kupatilo. Plakala sam, plakala i plakala, R i N su odmah dotrčale do mene da vide šta se dešava, i pokušavale da me uteše, ali bezuspešno.. "3 meseca će brzo proći, proleteće, nećeš ni osetiti, opet ćete biti zajedno." Meni je strašno jedan dan kad ga ne vidim, a kamoli 3 meseca... ni sada se ne viđamo toliko, jer je on u Varoši, a ja u Beogradu..ali on sad ide u drugu državu, biće udaljen 949673769 kilometara.. kako ja to da podnesem? I to ide sledeće sedmice. Sve se desilo odjednom, iznenada..kako da se naviknem na to...da nećemo moći ni da se čujemo kao do sada, a kamoli vidimo.. opet nam je sudbina okrenula leđa, opet nije na našoj strani, udaljava ga od mene.. Ubija me ta pomisao..da smo bar do sad bili normalno zajedno, da smo se videli, bilo bi mi lakše, ovako, nismo se videli već 15 dana i on će tek tako da ode.. samo ćemo se videti da se pozdravimo..ne znam kako ću to podneti.. 3 meseca nije toliko dugo, ali iz mog ugla, to je večnost.. više mi se nije ni izlazilo u grad, ali slavila sam rođendan, morala sam da ispoštujem svoje prijatelje..a u kafani, svaka druga pesma je imala veze sa daljinom i pogađala me, veći deo večeri sam provela u toaletu, plačući.. i onda više nisam mogla u 1:40 sam već krenula kući sa N i Z.. onda sam se čuli s njim, samo kad sam mu glas čula, opet sam počela da plačem, koliko god da sam se trudila da sakrijem to od njega, da mu ne bih otežavala, nisam mogla, bilo je jače od mene.. posle toga smo se čuli još jednom.. kad mi je rekao da ćemo biti zajedno za Novu godinu, bilo mi je lakše, samo se nadam da mi to nije rekao da bi me utešio, kad je čuo koliko sam plakala i koliko mi je teško.. zaspala sam tek oko 5, a posle sam se budila na svakih sat vremena, okretala sam se po krevetu, mučila se.. i onda sam se konačno probudila u 13:26. Zaspala u suzama, probudila se u suzama..i tako, ceo dan ležim u krevetu, ustala sam pre sat vremena samo da jedem nešto, nakon 30 sati, jer me cimerka naterala..a inače nemam apetita..nemam snage...gledam u ovaj tekst i ne znam šta bih napisala, ne mogu da opišem kako se osećam i koliko boli.. osećam se tako prazno..zavolim ga kao nikoga do sada, po prvi put u životu osetim pravu ljubav, koja daje smisao svemu i sudbina mora da umeša prste i napavi haos od mog života, uništi sve u meni..otima mi polovinu duše.. kao utvara sam..samo sam fizički prisutna, a iznutra šupljina..nema više ničega.. za dva dana mi je pravi rođendan..umesto da slavim, ja ću patiti, biće mi to najtužniji rođendan za ovih 20 godina koliko punim.. divan poklon mi je sudbina dala... samo da preživim ova 3 meseca i da sve bude kao pre..da naša veza ne bude poljuljana.. da mu ne dosadi ova daljina i da se tamo ne zaljubi u neku drugu..to bi me uništilo.. previše sam se vezala za njega da bih ga izgubila tek tako.. umirem iznutra.. mnogo je teško sve ovo.. prvi put doživljavam ovako nešto i uopšte nije lepo.. Oh, koliko mi je samo potreban ovog trenutka, kad bi samo znao... 

"Pa da pustim te tek tako, a nisam te našao lako..."

Lečiš bol dodirima, rane poljupcima..

Ležim, tugujem, sa velikim bolovima u stomaku, a mog Sakice nema. Sa njim lakše podnosim bol. A njega nema, nema ga da bude uz mene, da greje i mazi moj stomačić da brže prestane i da mi bar prividno bude lakše, kao što to inače radi.. fali mi, mnogo mi fali.. fali njegovo prisustvo, njegove oči, njegove usne, njegove nežne ruke, fali mi..on..