Ležim, tugujem, sa velikim bolovima u stomaku, a mog Sakice nema. Sa njim lakše podnosim bol. A njega nema, nema ga da bude uz mene, da greje i mazi moj stomačić da brže prestane i da mi bar prividno bude lakše, kao što to inače radi.. fali mi, mnogo mi fali.. fali njegovo prisustvo, njegove oči, njegove usne, njegove nežne ruke, fali mi..on..
Нема коментара:
Постави коментар