Preleeeepih nedelju dana provedenih u Novoj Varoši!!!
Ponedeljak:
Krenula sam oko 10:15, u Varoši sam bila oko 15:30. Čekala sam da mi se Sakica javi, a onda sam mu poslala sliku sa mojom sekom, i odmah je shvatio da sam došla. U 20h već sam bila kod njega. Oh, moje sreće kad sam ga videla i zagrlilaa. Proveli smo zajedno 7 sati, koji su kao i uvek proleteli. To veče sam i zaspala kod njega, u njegovom zagrljaju. Odavno nešto lepše nisam doživela, mogla bih tako zauvek, ali nažalost, morala sam da idem kući, pa me je probudio. Ne postoji lepši osećaj, nego otvoriti oči i videti njega pored sebe.
Utorak:
To veče smo se videli kasnije, u 00:00. I te noći je moj Sakica postao ujak. Javio mi je tu divnu vest nakon što smo se rastali. Zbog toga se nismo videli u sredu veče, jer je išao kod sestre kući.
Četvrtak:
Našli smo se u 22:40. Još jedno divno veče sa mojim Sakicom, ležali smo u krevetu, zagrljeni, zaljubljeni, slušali muziku, a onda sam se ja setila njegovog odlaska u Nemačku i od same pomisli da će sve ovo prestati na 3 meseca, počela sam da plačem..onda me je on još jače zagrlio i rekao mi da neće ići, da me nikada neće ostaviti i da postoji mogućnost da će dobiti posao u Varoši. Odmah mi je laknulo. U svakom slučaju je daleko, ali ako dobije taj posao, mogao bi ovde da dolazi svakih 15 dana. Raspoloženje mi se odmah promenilo na bolje. Morala sam malo ranije kući, jer mi je to veče dolazila drugarica N.
Petak:
Preko dana sam otišla sa R i N na piće. Pošto u Fontani nije imalo mesta, sele smo u Atelje. Nadala sam se da ću sresti Sakicu. Posle nekog vremena ugledala sam njegova dva druga, a onda i njega. Srce mi je zaigralo kao prvi put kad smo se videli. Onda su sva trojica ušli u Atelje, on je prišao, pozdravio se sa N i R i onda meni pružio ruku, a ja sam osetila leptiriće u stomaku. Kao da se iznova zaljubljujem u njega, iz dana u dan, isto uzbuđenje osetim svaki put kad ga vidim. Uveče sam izašla u Fontanu na piće sa N, a posle smo otišle u Pab sa R i J. Onda sam oko 23:50 otišla da se nađem sa S. Bili smo zajedno do 3 sata.
Subota:
Preko dana sam otišla sa N u Fontanu, Sakica je bio na terasi. Posmatrala sam ga na kratko, dok nije otišao kući da se presvuče jer je išao na fudbal. Naravno, nagovorila sam N, da idemo na Zebinovac da ga gledamo. Dao je nekoliko golova za meneee. Nažalost, nisam mogla da navijam za njega, da nas ne bi ostali provalili, ali sam neprimetno skakutala kad bih videla da je dao gol. Uveče smo N i ja opet otišle u Fontanu na svirku. Onda nam se pridružila R. A malo kasnije je i Sakica došao sa svojim drugovima i bio za stolom pored nas. Ne mogu da objasnim taj osećaj kad je u mojoj blizini. Dovoljno mi je samo da je tu, da ga ja vidim. Naravno da bih volela da mogu da ga zagrlim i poljubim i na javnom mestu, ali kad već to nije moguće, onda mi je dovoljno da smo u istom lokalu. Da razmenjujemo poglede i osmehe. Posle smo nas tri otišle u Krug, a nakon nekog vremena su došli Sakica i njegovi drugovi. N i ja smo im prilazili nekoliko puta, pričali smo sa Sakicom. U jednom trenutku mi je došlo da ga poljubim pred svima, pa šta bude, ali sam odustala ipak..ko zna za šta je dobro što je ovako..
Nedelja:
Poslednje veče. Bili smo zajedno od 22h do 3h. Preeeleeepo veče. A opet tužno, jer znam da već sutradan u to doba nećemo biti zajedno..već u različitim gradovima, svako u svom krevetu.. Naravno, ubaci se tu i poneka svađa, kao i u svakoj vezi, ali valjda to tako ide.. ljubav uvek na kraju pobedi. I tako nas dvoje ležimo i maštamo o svojoj budućnosti, mestima koja ćemo posetiti, našoj dečici, našim blizancima, o tom vremenu kad ćemo biti normalno zajedno, bez obzira na sve, u svako doba dana i noći, kad god to poželimo.. On mi stavi glavu u krilo, ja ga mazim po kosi, češkamo se, vodimo ljubav, grlimo se, ljubimo, šta nam više treba od toga.. i onda dođe vreme za rastanak.
Ponedeljak:
Oko 12:30 Z, N i ja smo otišle u Fontanu. Sakica je došao malo kasnije i sedeo je tačno preko puta mene. Bilo mi je drago što sam ga videla još jednom pre odlaska, nije se mnogo zadržao, ali i to mi je bilo dovoljno. Onda je usledilo glupo pakovanje, bus nam je bio u 19h. Eh, kad bi samo mogla sve da prekinem i ostanem sa njim. Ali tim postupkom bih nam samo napravila probleme, umesto da sve rešim.. i onda je došlo vreme polaska za glupi Beograd. N i ja smo preplakale pola puta. Srce nam je ostalo u Varoši, meni pogotovu. Stigla sam u Beograd oko ponoći. Počelo je novo odbrojavanje, do našeg sledećeg viđanja.. nadam se da će to biti uskoro..i da će on doći ovde, da ostvarimo deo naših planova.
I danas mi je poslao na viberu najlepšu animiranu poruku na svetu koja mi je odmah izmamila suze. Srećna sam što ga imam pored sebe i ne bih ga menjala ni za šta na sveeetuuu! Sakica moj najdivnijii :*****
Ponedeljak:
Krenula sam oko 10:15, u Varoši sam bila oko 15:30. Čekala sam da mi se Sakica javi, a onda sam mu poslala sliku sa mojom sekom, i odmah je shvatio da sam došla. U 20h već sam bila kod njega. Oh, moje sreće kad sam ga videla i zagrlilaa. Proveli smo zajedno 7 sati, koji su kao i uvek proleteli. To veče sam i zaspala kod njega, u njegovom zagrljaju. Odavno nešto lepše nisam doživela, mogla bih tako zauvek, ali nažalost, morala sam da idem kući, pa me je probudio. Ne postoji lepši osećaj, nego otvoriti oči i videti njega pored sebe.
Utorak:
To veče smo se videli kasnije, u 00:00. I te noći je moj Sakica postao ujak. Javio mi je tu divnu vest nakon što smo se rastali. Zbog toga se nismo videli u sredu veče, jer je išao kod sestre kući.
Četvrtak:
Našli smo se u 22:40. Još jedno divno veče sa mojim Sakicom, ležali smo u krevetu, zagrljeni, zaljubljeni, slušali muziku, a onda sam se ja setila njegovog odlaska u Nemačku i od same pomisli da će sve ovo prestati na 3 meseca, počela sam da plačem..onda me je on još jače zagrlio i rekao mi da neće ići, da me nikada neće ostaviti i da postoji mogućnost da će dobiti posao u Varoši. Odmah mi je laknulo. U svakom slučaju je daleko, ali ako dobije taj posao, mogao bi ovde da dolazi svakih 15 dana. Raspoloženje mi se odmah promenilo na bolje. Morala sam malo ranije kući, jer mi je to veče dolazila drugarica N.
Petak:
Preko dana sam otišla sa R i N na piće. Pošto u Fontani nije imalo mesta, sele smo u Atelje. Nadala sam se da ću sresti Sakicu. Posle nekog vremena ugledala sam njegova dva druga, a onda i njega. Srce mi je zaigralo kao prvi put kad smo se videli. Onda su sva trojica ušli u Atelje, on je prišao, pozdravio se sa N i R i onda meni pružio ruku, a ja sam osetila leptiriće u stomaku. Kao da se iznova zaljubljujem u njega, iz dana u dan, isto uzbuđenje osetim svaki put kad ga vidim. Uveče sam izašla u Fontanu na piće sa N, a posle smo otišle u Pab sa R i J. Onda sam oko 23:50 otišla da se nađem sa S. Bili smo zajedno do 3 sata.
Subota:
Preko dana sam otišla sa N u Fontanu, Sakica je bio na terasi. Posmatrala sam ga na kratko, dok nije otišao kući da se presvuče jer je išao na fudbal. Naravno, nagovorila sam N, da idemo na Zebinovac da ga gledamo. Dao je nekoliko golova za meneee. Nažalost, nisam mogla da navijam za njega, da nas ne bi ostali provalili, ali sam neprimetno skakutala kad bih videla da je dao gol. Uveče smo N i ja opet otišle u Fontanu na svirku. Onda nam se pridružila R. A malo kasnije je i Sakica došao sa svojim drugovima i bio za stolom pored nas. Ne mogu da objasnim taj osećaj kad je u mojoj blizini. Dovoljno mi je samo da je tu, da ga ja vidim. Naravno da bih volela da mogu da ga zagrlim i poljubim i na javnom mestu, ali kad već to nije moguće, onda mi je dovoljno da smo u istom lokalu. Da razmenjujemo poglede i osmehe. Posle smo nas tri otišle u Krug, a nakon nekog vremena su došli Sakica i njegovi drugovi. N i ja smo im prilazili nekoliko puta, pričali smo sa Sakicom. U jednom trenutku mi je došlo da ga poljubim pred svima, pa šta bude, ali sam odustala ipak..ko zna za šta je dobro što je ovako..
Nedelja:
Poslednje veče. Bili smo zajedno od 22h do 3h. Preeeleeepo veče. A opet tužno, jer znam da već sutradan u to doba nećemo biti zajedno..već u različitim gradovima, svako u svom krevetu.. Naravno, ubaci se tu i poneka svađa, kao i u svakoj vezi, ali valjda to tako ide.. ljubav uvek na kraju pobedi. I tako nas dvoje ležimo i maštamo o svojoj budućnosti, mestima koja ćemo posetiti, našoj dečici, našim blizancima, o tom vremenu kad ćemo biti normalno zajedno, bez obzira na sve, u svako doba dana i noći, kad god to poželimo.. On mi stavi glavu u krilo, ja ga mazim po kosi, češkamo se, vodimo ljubav, grlimo se, ljubimo, šta nam više treba od toga.. i onda dođe vreme za rastanak.
Ponedeljak:
Oko 12:30 Z, N i ja smo otišle u Fontanu. Sakica je došao malo kasnije i sedeo je tačno preko puta mene. Bilo mi je drago što sam ga videla još jednom pre odlaska, nije se mnogo zadržao, ali i to mi je bilo dovoljno. Onda je usledilo glupo pakovanje, bus nam je bio u 19h. Eh, kad bi samo mogla sve da prekinem i ostanem sa njim. Ali tim postupkom bih nam samo napravila probleme, umesto da sve rešim.. i onda je došlo vreme polaska za glupi Beograd. N i ja smo preplakale pola puta. Srce nam je ostalo u Varoši, meni pogotovu. Stigla sam u Beograd oko ponoći. Počelo je novo odbrojavanje, do našeg sledećeg viđanja.. nadam se da će to biti uskoro..i da će on doći ovde, da ostvarimo deo naših planova.
I danas mi je poslao na viberu najlepšu animiranu poruku na svetu koja mi je odmah izmamila suze. Srećna sam što ga imam pored sebe i ne bih ga menjala ni za šta na sveeetuuu! Sakica moj najdivnijii :*****
Нема коментара:
Постави коментар