уторак, 4. новембар 2014.

Vrati se na moj rođendan, svi ce doći, al' ja ću biti sam, vrati se, sad te trebam najviše, u ponoć, kada zvona zazvone. .

I danas, mnogi meni bitni ljudi će se setiti i čestitati mi rođendan, mnogi će i zaboraviti, jednostavno, tako je to, a ja, ja ću samo čekati jednu osobu, osobu koja ima snagu da potisne sve druge, osobu za koju bih menjale sve druge, osobu koja mi znači sve, a ta osoba neće doći.. ovo bi trebalo da mi bude najlepši dan u godini, a zapravo je najtužniji i najdosadniji, jer osoba koja bi mi upotpunila rođendan, nije tu... Prvi mi je četitao rođendan: "Čak i da odem do kraja vasione ne bi mogao naći osobu kao što si ti. Jedina moja, želim ti sreće koliko ti treba, puno ljubavi i mnogo zdravlja. Šaljem ti okean ljubavi za tvoj rođendan i najlepše želje. Potonuo bih kao sekira da tebe nema. Srećan rođendan anđele..Želim biti prvi, a ne mogu da čekam još 3 min..i da bićeš zauzeta porukama i čestitkama..Volim te!!!! " Bila sam oduševljenaa, niko u životu mi nije tako nešto napisao..to je jedan od razloga zašto ga volim toliko. Ta poruka mi je izmamila suze..poželela sam da je tu sa mnom da ga zagrlim najjače što mogu i ne pustim više nikad. Ali ništa od toga...nikakvi pokloni mi nisu potrebni, sve bi ih dala u zamenu za njegovo prisustvo, da mi ulepša ovaj dan, bar na trenutak.. i razmišljam kako će se pojaviti na vratima svakog trenutka i iznenaditi me, ali znam da su to samo moja maštanja i da je u stvarnosti to nemoguće..eto, imala sam tu jednu želju za rođendan i neće mi biti ostvarena..živim za dan kada će sve biti drugačije, kada ćemo biti blizu jedno drugome i nećemo se radvajati, nikada više.



Нема коментара:

Постави коментар