Znaš, od petka nikako nemam mira, po celu noć se vrtim po krevetu, razmišljam o tebi. A ono malo vremena što sam provela spavajući, sanjala sam te... Toliko sam opterećena time hoćeš li se javiti da sam sanjala kako sam dočekala tu poruku. Ne možeš zamisliti moju radost i ushićenje. I jutros otvaram oči tako sva pod utiskom, hvatam se za telefon, kad tamo ista situacija kao i prethodnih nekoliko dana... Nema poruke, nema poziva... A onda opet mučim sebe, pa uđem na viber: "Poslednji put na mreži u 4:47" i onda krene hiljadu pitanja u glavi. Da li ni ti ne možeš da spavaš noću, jer te muči ova tišina među nama? Da li postoji neka druga u tvom životu sa kojom provodiš ove prolećne noći? Ili si ipak samo ostao budan do kasno jer pratiš NBA? Volela bih da te pitam, ali iskreno, plašim se odgovora.. Ako bi ga uopšte i bilo..
Нема коментара:
Постави коментар