Setih se, kako mi je jednom prilikom jedan stariji čovek na poslu pričao kako je upoznao svoju ženu. Priča sama po sebi je bila zanimljiva, ali rečenica kojom je završio izlaganje ostavila je na mene najjači utisak. Rekao je: " Kada bih se opet ženio, istu bih ženu izabrao." i taj izraz na njegovom licu kada je to izgovorio, samo sam ućutala.. Jer bi svaki komentar bio suvišan i pokvario to. I šta misliš na koga sam ja pomislila pomislila u tom trenutku? Da, u pravu si, na tebe. Znaš li zašto? Ne, ne znaš, jer ne veruješ da je tako nešto moguće. Ne veruješ da jedna žena može toliko da voli i u potpunosti se preda samo jednom muškarcu, a ja sam mili moj, baš takva. Sedim u milionskom gradu i čekam tebe da dođeš iz daleka. Da mi se svi muškarci iz ovog grada bacaju pod noge, ja bih od svih njih izabrala tebe. Tebe, koji mi okrećeš leđa čim napravim grešku, kao da si samo to i čekao. Drugi bi rekli da sam budala, a ja mislim da je to valjda poenta ljubavi, znati nečije mane i zavoleti ih podjednako kao i vrline...
Нема коментара:
Постави коментар