уторак, 2. мај 2017.

Kako mi noćas fale tvoje mane.. 🙁

Nedostaješ i večeras.. Toliko toga imam da ti kažem, ali znam da ti ne želiš da slušaš sada, zato ti i ne šaljem poruku. Pišem ovde jer mi je lakše da izbacim to iz sebe, da podelim sa nekim to što me muči. Pišem ovde za slučaj da ti zalutaš na ovaj blog, pa pročitaš sve što sam ti htela reći.. A imao bi što šta da vidiš sigurna sam i nadam se da ne bi ostao imun na to. Nedostaje mi da ti ispričam kako sam provela dan, da ti kažem kako sam bežala od bubašvabe i da me ti tešiš kako me ona neće pojesti i da sam ja duplo veća od nje.. Nedostaje mi da ti se hvalim šta sam spremila za ručak, a ti da me pohvališ i kao jedva čekaš da tebi to isto pravim.. Nedostaje mi tvoja poruka za laku noć, bez koje ne mogu mirno da zaspim.. Nedostaješ mi ti. Evo i večeras buljim u glupavi telefon i uzaludno čekam tu poruku koja neće doći, ni večeras, ni sutra.. Ko zna da l' će ikad..

Mirno spavaj lepi moj, znaš da neko misli na tebe. 💚

Нема коментара:

Постави коментар