Sedim tako na poslu, misli mi lutaju tamo vamo, razmišljam kako da ti privučem pažnju.. Pa listam tako slike i nađem onu sa Majorke.. Jedan od težih perioda u našoj vezi, bili smo na samom početku, a ja otišla tako daleko.. Bez interneta, bez mogućnosti da se čujem sa tobom .. Mogla sam samo da zamišljam da si tu sa mnom, pa sam koristila svaki mogući trenutak da uradim nešto što će me podsećati na tebe dok sam tu. Danima sam skupljala školjke po plaži i onda kad sam nakupila dovoljno na terasi hotelske sobe sam napisala: " M S ♥" od njih. Da vidim to svaki put kad izađem i setim se kako me neko mnogo drag čeka tamo daleko, preko granice i mora .. Neko zbog koga mi taj boravak na moru nije toliko prijao i želela sam da se vratim što pre, da mu budem blizu .. Slikala sam svoje remek-delo i čuvam tu sliku i dan danas. Vratile su se uspomene kad sam to videla, pa sam odlučila da je stavim na viber, ne bi li možda i tebe podstakla na razmišljanje. Zatim sam se vratila svom poslu, sklonila telefon sa strane, da se više ne patim.. A onda je zazvonio.. Poziv na viberu, tvoje ime.. Srce mi je zastalo na trenutak. U prvi mah sam pomislila da si me slučajno pozvao, ali nakon nekoliko zvonjenja, odlučila sam ipak da se javim. Progutala sam knedlu, pomolila se Bogu i onda izgovorila:
-Halo
-Gde si to?
A ja više nisam znala, ni gde sam, ni šta radim. U trenutku kad sam čula tvoj glas nestalo je sve oko mene, kao da sam ostala sama na svetu. Počela sam da drhtim, noge i ruke su mi otkazale, a u stomaku samo kuvalo. Mogla bih satima pričati sa tobom i slušati taj umirujući zvuk, a pričali smo kao da se ništa nije desilo prethodnih dana, kao da je sve bilo u najboljem redu. Nakon razgovora nisam mogla da dođem sebi neko vreme, toliko sam bila srećna što si pozvao, iako poziv nije imao nikakve veze sa nama. Ali sama činjenica da sam ti čula glas i da nisi bio ljut tokom razgovora nenormalno me usrećila... I sve bi bilo ok da ti posle nisi sve uprskao. Kao da se taj razgovor nije ni desio, opet si postao hladan i počeo da me ignorišeš. Čemu sve to? Je l' za tebe ovo sve igra? Da mi daš nadu kao da će se rešiti sve, pa me onda dotučeš. Šta je to prokleto u tebi da se otimaš od mene koja te voli ovoliko?
-Halo
-Gde si to?
A ja više nisam znala, ni gde sam, ni šta radim. U trenutku kad sam čula tvoj glas nestalo je sve oko mene, kao da sam ostala sama na svetu. Počela sam da drhtim, noge i ruke su mi otkazale, a u stomaku samo kuvalo. Mogla bih satima pričati sa tobom i slušati taj umirujući zvuk, a pričali smo kao da se ništa nije desilo prethodnih dana, kao da je sve bilo u najboljem redu. Nakon razgovora nisam mogla da dođem sebi neko vreme, toliko sam bila srećna što si pozvao, iako poziv nije imao nikakve veze sa nama. Ali sama činjenica da sam ti čula glas i da nisi bio ljut tokom razgovora nenormalno me usrećila... I sve bi bilo ok da ti posle nisi sve uprskao. Kao da se taj razgovor nije ni desio, opet si postao hladan i počeo da me ignorišeš. Čemu sve to? Je l' za tebe ovo sve igra? Da mi daš nadu kao da će se rešiti sve, pa me onda dotučeš. Šta je to prokleto u tebi da se otimaš od mene koja te voli ovoliko?
Нема коментара:
Постави коментар