Htela bih..

Htela bih da te vide sa mnom i da te sakrijem u isto vreme od pogleda mnogih, koje te silno žele..

https://www.youtube.com/watch?v=EY4C2JS5TnM

Idemo dalje sve do medalje..

Jer ljubav je kad sve o tebi znam i sve što znam ti opraštam

Jer ljubav je kad sve o tebi znam, a da, da te volim nastavljam.. 

https://www.youtube.com/watch?v=Y1aASdgSk1U

Ako brojiš do sto i dok oči zatvoriš brzo stižem ti..

Provela sam ne tako lep vikend u Varoši..Stigla sam u Varoš ranije nego što je trebalo u četvrtak oko 22h. I bila presrećna jer sam mislila da ću se odmah videti sa svojim dečkom. Ali se iskomplikovalo i postojala je mogućnost da se ne vidimo to veče. Ipak smo se videli malo kasnije, hvala Bogu. Nadoknadili smo propuštenih mesec danaa, sve zagrljajee i poljupcee koje nismo imali. Zajedno smo dočekali 4 meseca, tako je proletelo.. Daće Bog da bude još mnogo, mnogo više.. U petak mu je došao rođak, tako da nismo imali gde da se vidimo.. Od četvrtka se nismo videli uopšte, podnela bih to nekako, jer sam znala da ću opet ići tamo sutra..ali u subotu se desilo nešto strašno..Dobar drug mog dečka je iznenada umro.. To je bio veliki šok za sve, a za njega posebno, a najgore od svega što ja zbog celokupne situacije nisam mogla da budem uz njega..nego je kroz sve to prolazio sam..jedino što sam mogla je da ga tešim i bodrim preko poruka..ali to mi nije baš pomoglo da se osećam bolje...Sve je naopako u poeslednje vreme ..ne možemo zajedno da slavimo Novu godinu, nećemo biti ni u istom lokalu..rođak mu je još uvek tamo, ko zna kad ćemo moći da se vidimo.. i onda usled svega toga..dojadilo mi je više ovo skrivanje. U početku mi to nije predstavljalo problem..ali kako vreme odmiče, sve mi teže pada..toliko toga nam je uskraćeno zbog glupog skrivanja...Ne možemo da imamo normalnu vezu..da izlazimo zajedno, da šetamo, da se družimo sa prijateljima...ništa što bi parovi trebalo da rade...i umesto da bude lakše, sve se više komplikuje..Hvala Bogu što imam njega, da me čini jačom i pruža podršku, da preguram sve ovo..Srećna sam što smo zajedno, pa eto, i na taj način..i dalje se nadam da će jednoga dana sve biti drugačije, da ćemo i mi imati normalnu vezu..samo mi ponestaje strpljenja..Tako bih volela da odemo negde daleko, od svega i svih..Samo nas dvoje, prepušteni sami sebi..da se samo nama posvetimo i uživamo...

Sutra srećo moja opet vraćam ti se ja :*

Iiiii konaaačnoooooo, sutraa idem kućiii posle mesec i dva danaa. Ne mogu opisati koliko sam srećna što ću napokon videti svoju ljubav posle toliko vremeenaa, kao da je čitava večnost prošla bez njega..

Svega odrekla bih se, al' njega ne ..

Biću njegova, il' ničija, ne videla sunca više nikada, biću njegova, il' ničija, ne imala nikoga, pa šta?! 

https://www.youtube.com/watch?v=MmADWgKkT38

Dođi mili..

Sedim i opisujem naš susret na jednoj od hartija koju sam našla tu. Švrljam, brišem, prepravljam. Hoće li biti onih šetnji kraj Save u nedogled? Hoću li dočekati dan da te čekam iz tog dalekog grada da kreneš više? Hoće li mi osvanuti dan kada ću moći da se rugam daljini, kao što se ona sada ruga meni? Hoćeš doći da ti kažem šta radiš mojim noćima? Dođi mi mili, pokaži da nam prokleta kilometraža ništa ne može, pokaži joj da joj naša ljubav uništava svaki mogući kilometar koji nas je razdvojio. Dođi mili...

Ne mogu bez tebe ja..

I pomirili smo se, hvala Bogu..strasti su se smirile i sada je sve kao pre. Sad samo čekam da dođe konačno taj petak, da odem kući i da ga vidim, zagrlim, poljubim i zaboravim na sve probleme..Znam da je daljina razlog svih ovih svađa i da bi nam veza sigurno bila još lepša da smo blizu jedno drugog. Besna sam na sebe jer sam nemoćna po tom pitanju da promenim nešto..Kako god, i ovako mi je lepo, samo saznanje da je moj mi je dovoljno..

Bolje da vodimo ljubav, nego rat..

Jedan od onih dana kad ti se sve skupi, smenjuju ti se osećanja, nostalgija, bes, tuga, nedostaje voljena osoba i onda usled toga sve krene nizbrdo...i nastane svađa zbog najveće moguće gluposti, a nijedno neće da popusti, tvrdoglavi oboje, teramo inat.. i evo, prvi put posle skoro 4 meseca se desilo da se nismo čuli skoro ceo dan.. Pokušavala sam da skrenem misli sa toga, da glumim da mi to smeta, ali kako vreme prolazi, sve mi je teže i ne mogu više da se pretvaram, pukla sam i prestala da zadržavam suze, pustila sam da liju. Prokleto mi nedostaje..još mi je gore, jer ostajem sama u stanu ceo vikend..Ne znam kako ću podneti to ako ova naša svađa potraje..Osećam se tako prazno..Potreban mi je njegov zagrljaj da me umiri i da mi kaže da će sve biti u redu..ali kad je on prokleto daleko! I neće doći sutra..da li zbog svađe ili nekog drugog razloga..ne znam..Trenutno bih samo volela da nestanem i kad se vratim da sve bude kao pre..

Ne plašim se..

Ne plaši me vreme, ni blizina druge žene, al' od straha umirem, kad bez tebe osvanem..

https://www.youtube.com/watch?v=zvWs5ZpYUIY

Pedeset nijansi..

Ljubim ovog prelepog čoveka, koji me voli, kao ja njega. Obavio je ruke oko mene, zavukao mi ruke u kosu, s usnama na mojima. Duboko u sebi znam da ću uvek biti njegova i da će uvek biti moj. Toliko smo daleko dogurali zajedno i čeka nas dug put, ali stvoreni smo jedno za drugo. Suđeni smo jedno drugome.

I samo te gledam, osećaj je izvanredan. :*

Pogled tvoj me srami, al' mi strašno godi, miris tvoj me mami, dodir tvoj me vodi. Ti si cilj mog lutanja i predmet pobude, razlog mog drhtanja, boja moje požude. I dok tonem u san u mraku čujem tvoj glas,
na jastuku stiskam tvoj dlan, orkestar svira za nas.

https://www.youtube.com/watch?v=E8Ms56gX-Tc

"Beležnica"

"Reci mi, Noa, od čitavog onog leta koje smo proveli zajedno, čega se najbolje sećaš?”
“Svega.”
“A nekog trenutka posebno?”
“Ne”, uzvratio je.
“Ne sećaš se?”
“Ne, nije to. Nije to na šta misliš. Ozbiljno sam mislio kad sam rekao da se sećam svega. Pamtim svaki trenutak koji smo proveli zajedno, a u svakom od njih je bilo nečeg lepog. Zaista ne mogu da izdvojim neki i kažem da mi znači više od ostalih.Čitavo to leto bilo je savršeno, leto kakvo bi svako trebalo da doživi. Kako mogu izdvojiti samo jedan trenutak?
Pesnici opisuju ljubav kao osećanje koje ne možemo obuzdati, koje nadvladava i logiku i razum. Meni se desilo upravo to. Nisam nameravao da se zaljubim u tebe, a ne verujem ni da si ti nameravala da se zaljubiš u mene. Ali kad smo se sreli, bilo je jasno da ni ti ni ja ne možemo da obuzdamo osećanja. Zaljubili smo se i pored svih razlika koje nas dele,i iz toga se rodilo nešto retko i prekrasno. Mislim da se takva ljubav doživljava samo jednom i zato mi se svaki naš zajednički minut zauvek urezao u pamćenje. Nikada neću zaboraviti nijedan jedini časak koji smo doživeli."

Ove noći tako trebaš mi :*

Volio bih da si tu,
ove noći da pričaš mi,
slavili bi do zore,
svu bi nježnost svijeta popili,
popili pa se ljubili...

https://www.youtube.com/watch?v=Dxq351Xz8lg

:* :* :*

Isprepletane ruke.
Dva tela koja se traže.
Ukradena sloboda, otrgnuti odlomci sreće, bestežinsko stanje.
Kratko putovanje izvan vremena.
Ujed na usnama, tela koja se spajaju, srca u plamenu.
Požar koji pustoši i proždire.
Bomba aktivirana nasred kreveta.
Vrtoglavica, nedostatak vazduha, rupa u stomaku.
Usta koja šapću, tela koja grabe jedno drugo, ubrzano disanje.
Kosa koja se prepliće, brzi treptaji, pomešan dah.
Kao poljubac anđela.
Kao zvuk svemira.
Kao hodač po žici kojem se vrti u glavi dok održava ravnotežu.

:)

Postoje retki trenuci u životu kada vam se otvore jedna vrata i život vam ponudi susret koji više niste očekivali. 
Susret sa bićem s kojim se dopunjujete, koje vas prihvata onakvim kakvi ste, koje vas uzima u celosti, koje nazire i prihvata vaše kontradikcije, strahove, osećaje, bes, mračnu blatnjavu bujicu koja teče u vašoj glavi. I kroti je. Onaj koji vam pruža ogledalo u kome se više ne bojite da pogledate.

Laku noć ti još poželim svaku noć..

Ali jedno znam, ko te voli najvišeee

https://www.youtube.com/watch?v=UHVOjwmhei4

Ente qalbi, ente kullun fii hajati - Ti si moje srce, sve si u mom životu!

Daljina nije problem.
Ne možeš biti toliko daleko,
koliko ja mogu da te volim.
Iz dana u dan...
Više i više...
U inat daljini.

Ti si meni sve, ti mi daješ sve..

Rekli su mi; "Nikad ne dozvoli da ti jedna osoba postane SVE,jer kad ta osoba ode, napusti te,ti ostaješ bez ičega.."

Ali ja sam sigurna u nas, sigurna u tebe u tvoju ljubav i da nikad nećeš otići..I zato sam dopustila da mi postaneš SVE..

Molim te, dokaži im da greše?! Da nikad nećeš odneti moje sve, da me nikad nećeš ostaviti samu, bez ičega?! Dokaži mi da imam razloga što ti dajem sve, uz rizik da završim bez ičega..Dokaži mi da mogu da ti verujem, da mogu da te uhvatim za ruku i znam da nikad nećeš da me pustiš.. Dokaži mi da ćeš ostati zajedno sa mnom, "pod kišobranom" bez obzira kakve nas "oluje" uhvate u međuvremenu? Ništa mi ne obećavaj, samo budi uz mene i voli me, budi mi sve..

Lažem te lako je..

Bez tebe, oko moje, nije nikako, idi i ne plači, jer bol je najjači, od tebe daleko, u meni prejako..

https://www.youtube.com/watch?v=ZivIQBOA9oM

Ti si daljina što me privlači..

Daljina je jedna od najtežih stvari za onog koji voli nekoga čiju prisutnost oseća u snovima i onda kada mu previše nedostaje. Ne znam zvuk njegovog smeha, ne znam obrise njegove siluete, konture njegovih usana. Potpuno je nemoguće biti u njegovoj blizini, dodirnuti ga. Ali on je tu, u mom srcu. Njegov lik, onako savršeno naslikan ispred mojih očiju i svaki put ga činim savršenijim onda kada me impresionira tom jednostavnom lepotom. Kilometri, gube se, nestaju dok razmišljam o njemu. Zatvorim oči i imam ga na delić sekunde. I to što postoji, meni je dosta.
Dovoljno mi je što znam da spavamo pod istim nebom, istim zvezdama, što znam da se tako lepo smeje, negde tamo. Svaki njegov osmeh mi ulepša dan pa nekad onako sebično poželim da se nikome drugom ne smeje osim meni. Da li postoji granica koja deli tugu od sreće i javu od snova?
Znaš, dođe ono kada ti se telo razdire od potrebe za nekim, a sve što možeš je da gledaš u prazno i da se prevrćeš po krevetu, stežeš jastuk. Svake noći se ponadam da i on, tamo negde, misli na mene. Uvek sam se pitala kako mu izgleda lice kada dobije moju poruku, kada pomisli na mene. Da li se nasmije, šta pomisli, šta oseća? Da li i on ima želju da prstima dotakne moje lice i da na njegovim rukama ostane trag tog dodira? Da li poželi da me zagrli i da me ne pušta, da li poželi da me nađe u nekom prolazniku? Ja poželim i da ga ne puštam. Neki kažu da je život prolazan kao i vreme koje ide sve brže. U pravu su, vreme je kao voz koji prebrzo ide i nemoguće je ići ispred njega ili ga zaustaviti. A ljubav? Ljubav je stanica, mesto na kome postaješ strpljiv, mesto gde naučiš da čekaš pravi voz.
E tu sam ja, čekam ne bi li ga videla i osetila da postojim. Ko sam ja? Ništa - bez njega sam ništa, uvek ništa, a nikad nešto. Niko me ne razume, ne shvataju da tražim nešto što ne postoji na mestima gde nema ništa.On postoji samo tamo gde je sve obasjano suncem, tamo gde nema ovog bola, tuge i proklete samoće. E tamo ću da ga čekam, tamo će doći u pravo vreme ako mu budem nedostajala. A do tada može mirno da spava, u snu ga ima ona koja ga voli najviše.

Uvelo lišće..

To je jedna pesma što je ličila na nas 
ti si me volela, 
ja sam te voleo 
I živeli smo skupa, 
ti koja si me volela 
i koju sam voleo 
Ali život razdvaja one koji se vole 
lagano 
i neprimetno 
i more briše na pesku 
korake rastavljenih ljubavnika..
Uvelo lišće evo već je stiglo, 
žal i uspomene isto tako 
Ali moja ljubav ćutljiva i verna 
stalno se smeši i zahvaljuje životu..

Žak Prever

Ljubav na prvi pogled

Oboje su uvereni,
da ih je ujedinilo iznenadno osećanje.
Lepa je takva sigurnost,
ali je nesigurnost još lepša.

Smatraju da ako se nisu poznavali ranije
da se među njima ništa nije događalo.
A šta na to ulice, stepenice, hodnici,
na kojima su se mogli odavno mimoilaziti?

Htela bih da ih upitam,
zar se ne sećaju – 
možda u kružnim vratima
nekad, licem u lice?
Nekakvo ’’izvinite’’ u zagrljaju?
’’Greška’’ izgovoreno u slušalici?
- ali znam njihov
odgovor.
Ne, ne sećaju se.

Veoma bi ih začudilo,
što se već duže vremena
njima bavio slučaj.

Još uvek sasvim spreman
da se zbog njih pretvori u sudbinu,
zbližavao ih i udaljavao,
preprečavao im put
prigušujući kikot
skakao u stranu.

Postojali su znaci, signali,
šta s tim što su nečitljivi.
Možda pre tri godine
ili prošlog utorka
jedan listić je preleteo
s ramena na rame?
Nešto je bilo izgubljeno i podignuto.
Ko zna, nije li to lopta
u čestaru detinjstva?

Bile su kvake i zvonca,
na kojima je pravovremeno
dodir prianjao uz dodir.
Koferi u garderobi jedni kraj drugih.
Možda je jedne noći postojao ujednačen san,
izbrisan odmah posle buđenja.

Uostalom svaki početak
samo je dalji nastavak,
dok je knjiga zbivanja
uvek na pola otvorena.

Zaaljubljena, zaljubljena..

Zaljubljena sam u tvoj osmeh.
Zaljubljena sam u tvoj glas.
Zaljubljena sam u tvoje telo.
Zaljubljena sam u tvoj smeh.
Zaljubljena sam u tvoje usne.
Zaljubljena sam u tvoje oči.
Zaljubljena sam u tvoje trepavice.
Zaljubljena sam u tvoju bradu. 
Zaljubljena sam u tvoje male šake. 
Zaljubljena sam u tvoj stomačić.
Zaljubljena sam u tebe. <3 

Večeras ..

Koliko mi fališ
večeras.
Da si kraj mene samo.
Da zagrliš.
I da ćutiš.
I evo večeras, ostaće samo želja.
I ništa više.

Tamo gde si ti, tamo stanuje mi duša. :*

Preleeeepih nedelju dana provedenih u Novoj Varoši!!!

Ponedeljak: 

Krenula sam oko 10:15, u Varoši sam bila oko 15:30. Čekala sam da mi se Sakica javi, a onda sam mu poslala sliku sa mojom sekom, i odmah je shvatio da sam došla. U 20h već sam bila kod njega. Oh, moje sreće kad sam ga videla i zagrlilaa. Proveli smo zajedno 7 sati, koji su kao i uvek proleteli. To veče sam i zaspala kod njega, u njegovom zagrljaju. Odavno nešto lepše nisam doživela, mogla bih tako zauvek, ali nažalost, morala sam da idem kući, pa me je probudio. Ne postoji lepši osećaj, nego otvoriti oči i videti njega pored sebe. 

Utorak:

To veče smo se videli kasnije, u 00:00. I te noći je moj Sakica postao ujak. Javio mi je tu divnu vest nakon što smo se rastali. Zbog toga se nismo videli u sredu veče, jer je išao kod sestre kući. 

Četvrtak:

Našli smo se u 22:40. Još jedno divno veče sa mojim Sakicom, ležali smo u krevetu, zagrljeni, zaljubljeni, slušali muziku, a onda sam se ja setila njegovog odlaska u Nemačku i od same pomisli da će sve ovo prestati na 3 meseca, počela sam da plačem..onda me je on još jače zagrlio i rekao mi da neće ići, da me nikada neće ostaviti i da postoji mogućnost da će dobiti posao u Varoši. Odmah mi je laknulo. U svakom slučaju je daleko, ali ako dobije taj posao, mogao bi ovde da dolazi svakih 15 dana. Raspoloženje mi se odmah promenilo na bolje. Morala sam malo ranije kući, jer mi je to veče dolazila drugarica N. 

Petak:

Preko dana sam otišla sa R i N na piće. Pošto u Fontani nije imalo mesta, sele smo u Atelje.  Nadala sam se da ću sresti Sakicu. Posle nekog vremena ugledala sam njegova dva druga, a onda i njega. Srce mi je zaigralo kao prvi put kad smo se videli. Onda su sva trojica ušli u Atelje, on je prišao, pozdravio se sa N i R i onda meni pružio ruku, a ja sam osetila leptiriće u stomaku. Kao da se iznova zaljubljujem u njega, iz dana u dan, isto uzbuđenje osetim svaki put kad ga vidim. Uveče sam izašla u Fontanu na piće sa N, a posle smo otišle u Pab sa R i J. Onda sam oko 23:50 otišla da se nađem sa S. Bili smo zajedno do 3 sata. 

Subota:

Preko dana sam otišla sa N u Fontanu, Sakica je bio na terasi. Posmatrala sam ga na kratko, dok nije otišao kući da se presvuče jer je išao na fudbal. Naravno, nagovorila sam N, da idemo na Zebinovac da ga gledamo. Dao je nekoliko golova za meneee. Nažalost, nisam mogla da navijam za njega, da nas ne bi ostali provalili, ali sam neprimetno skakutala kad bih videla da je dao gol. Uveče smo N i ja opet otišle u Fontanu na svirku. Onda nam se pridružila R. A malo kasnije je i Sakica došao sa svojim drugovima i bio za stolom pored nas. Ne mogu da objasnim taj osećaj kad je u mojoj blizini. Dovoljno mi je samo da je tu, da ga ja vidim. Naravno da bih volela da mogu da ga zagrlim i poljubim i na javnom mestu, ali kad već to nije moguće, onda mi je dovoljno da smo u istom lokalu. Da razmenjujemo poglede i osmehe. Posle smo nas tri otišle u Krug, a nakon nekog vremena su došli Sakica i njegovi drugovi. N i ja smo im prilazili nekoliko puta, pričali smo sa Sakicom. U jednom trenutku mi je došlo da ga poljubim pred svima, pa šta bude, ali sam odustala ipak..ko zna za šta je dobro što je ovako..

Nedelja: 

Poslednje veče. Bili smo zajedno od 22h do 3h. Preeeleeepo veče. A opet tužno, jer znam da već sutradan u to doba nećemo biti zajedno..već u različitim gradovima, svako u svom krevetu.. Naravno, ubaci se tu i poneka svađa, kao i u svakoj vezi, ali valjda to tako ide.. ljubav uvek na kraju pobedi. I tako nas dvoje ležimo i maštamo o svojoj budućnosti, mestima koja ćemo posetiti, našoj dečici, našim blizancima, o tom vremenu kad ćemo biti normalno zajedno, bez obzira na sve, u svako doba dana i noći, kad god to poželimo.. On mi stavi glavu u krilo, ja ga mazim po kosi, češkamo se, vodimo ljubav, grlimo se, ljubimo, šta nam više treba od toga.. i onda dođe vreme za rastanak. 

Ponedeljak: 

Oko 12:30 Z, N i ja smo otišle u Fontanu. Sakica je došao malo kasnije i sedeo je tačno preko puta mene. Bilo mi je drago što sam ga videla još jednom pre odlaska, nije se mnogo zadržao, ali i to mi je bilo dovoljno. Onda je usledilo glupo pakovanje, bus nam je bio u 19h. Eh, kad bi samo mogla sve da prekinem i ostanem sa njim. Ali tim postupkom bih nam samo napravila probleme, umesto da sve rešim.. i onda je došlo vreme polaska za glupi Beograd. N i ja smo preplakale pola puta. Srce nam je ostalo u Varoši, meni pogotovu. Stigla sam u Beograd oko ponoći. Počelo je novo odbrojavanje, do našeg sledećeg viđanja.. nadam se da će to biti uskoro..i da će on doći ovde, da ostvarimo deo naših planova. 

I danas mi je poslao na viberu najlepšu animiranu poruku na svetu koja mi je odmah izmamila suze. Srećna sam što ga imam pored sebe i ne bih ga menjala ni za šta na sveeetuuu! Sakica moj najdivnijii :*****

S tobom jedino znam za ljubav. :) :**

Ljubaavii mojaa, ovim putem želim da ti se zahvalim što si ušao u moj život i ulepšao ga svojim prisustvom. Srećno nam 3 meseca veze i da ih bude još mnogo, mnogo više. Volim te najviše na svetu mili moj Sakicee! <33333333 

Lepotoo mojaa u kom si graaduuu?!

Opet spremam iznenađenje za svog dragog. Upravo sada krećeemm kući, a on na to ni ne pomišlja. Zna da sam planirala da dođem za vikend, ali koristim priliku pošto je praznik i moji su tamo da odem ranije i da ga vidim konačno posle 22 danaa. Jedva čekammm!

Volim te...

1. zbog načina na koji me gledaš
2. jer ne mogu zamisliti dan u životu bez tebe
3. jer znam da ću uvek biti tamo gde ću ti biti potrebna
4. jer znam da ćeš ti uvek biti tamo gde ćeš ti meni biti potreban
5. zbog tvojih dubokih očiju
6. jer mi sa tobom nije dosadno i kada ćutimo
7. jer si uvek tu kada si mi potreban
8. zbog osećaja ispunjenosti dok si pored mene
9. zbog načina na koji me nasmejavaš
10. zato što mi uvek popuštaš
11. zbog tvoje pažljivosti
12. zbog tvoje nežnosti
13. zato što me najbolje poznaješ
14. zbog pogleda koje razmenjujemo
15. zbog osećaja da si uz mene dok smo razdvojeni
16. jer kada bismo se rastali, ne znam kako bih dalje
17. jer znam da nikad nećeš odustati od mene
18. jer znam da nikad neću odustati od tebe
19. jer sanjam o tebi
20. zbog sposobnosti da govoriš bez ijedne reči
21. zbog stvari koje delimo
22. jer bi sve učinio za moju sreću
23. zbog zvuka tvoga glasa na telefonu
24. zbog zvuka tvoga glasa kada mi šapućeš
25. zbog predivnog osećaja kada vodimo ljubav
26. zbog tvoje osećajnosti
27. jer naša veza nalikuje na idealnu
28. jer mi odgovaraš u svemu
29. zbog načina kako podnosiš teška vremena
30. zbog načina na koji me poštuješ
31. zbog načina na koji me štitiš i braniš
32. zbog osećaja koji me preplavljuje kada se grlimo
33. zbog mekoće tvojih usana na mojim
34. zbog naših sastanka iza gimnazije
35. zbog tvojih dugih trepavica
36. zbog tvoje razumnosti
37. zbog načina na koji se igraš sa mojom kosom
38. zbog svakog tvog pogleda koji mi oduzme dah
39. jer imam nekoga tako divnoga u svome životu
40. zbog dece koju ćemo imati
41. zbog trenutaka koje delimo i koji će mi zauvek ostati u sećanju
42. zbog vremena koje provodimo sami
43. zbog naših slučajnih dodira kada prođemo jedno kraj drugoga
44. zbog načina na koji me voliš
45. zbog načina na koji te volim
46. zbog načina na koji iskazuješ svoju ljubav prema meni
47. jer me navodiš da budem više nego ono što jesam
48. zbog poticanja moje kreativnosti i mašte
49. zbog osećaja da je sve moguće
50. zbog tvoga smisla za humor
51. zbog dana kada se s tobom osećam kao princeza
52. zbog načina na koji se oblačiš
53. jer izbegavaš napetost
54. zbog toga što jesi
55. zbog tvoje spontanosti
56. zbog toga što sve delimo
57. jer sam zbog tebe najsrećnija osoba na svetu
58. jer ćemo ostariti zajedno
59. zbog načina na koji pričaš
60. zbog izgleda kada spavaš
61. zbog izgleda kada se probudiš
62. zbog spremnosti da sve podeliš sa mnom
63. zbog upornosti
64. zbog poruka koje mi pišeš rano ujutru
65. zbog načina na koji brineš o meni
66. zbog načina na koji brineš o nama
67. zbog zahvalnosti jer brinem o tebi
68. zbog tvojih poruka za laku noć
69. zbog tvoje samouverenosti
70. zbog načina na koji me oraspoloziš kada je teško
71. zbog načina na koji se pomirimo nakon svađe
72. zbog načina na koji reaguješ kad preteram
73. zbog vremena koje trošiš na pokazivanje ljubavi prema meni
74. zbog izraza tvoga lica
75. zbog tvoga tela
76. jer se nogice tresu
77. zbog hrabrosti da budeš što jesi
78. zbog toga kako se nameštaš da te češkam
79. jer si kao mala beba
80. jer si iskren
81. zbog načina na koji mi “tepaš”
82. jer mi veruješ
83. jer imam poverenja u tebe
84. zbog tvog zagrljaja kada se ne vidimo danima
85. zbog izraza lica kada ti se nešto svidi
86. zbog tvoje velikodušnosti
87. zbog toga što želiš biti sa mnom i ni sa kim drugim
88. jer si sa mnom uprkos daljini
89. zbog toga što si za mene sve spreman učiniti
90. jer si ljubomoran
91. zbog načina na koji se odnosiš prema mojim prijateljicama
92. zato što me voliš i kad si ljut na mene
93. zato što trpiš sve moje gluposti
94. zato što se zbog tebe menjam
95. zbog osećaja kad sam s tobom
96. zato što si mi veran
97. zbog trenutaka kojih ću se večno sećati
98. zbog tvog osmeha
99. zbog onog što sam ja kada sam s tobom
100. Volim te zbog tebe, zbog mene, zbog nas !

Samo s tobom život ovaj ima smisla

Da bez tebe moj je svet bezveze,
da bez tebe disati je teže,
samo s tobom život ovaj ima smisla,
da bez tebe slika nema boja,
da sam živa samo kad sam tvoja,
da i pakao je raj kad ti si tu,
ali te nema...

https://www.youtube.com/watch?v=e27LGnTkcRg

Vrati se na moj rođendan, svi ce doći, al' ja ću biti sam, vrati se, sad te trebam najviše, u ponoć, kada zvona zazvone. .

I danas, mnogi meni bitni ljudi će se setiti i čestitati mi rođendan, mnogi će i zaboraviti, jednostavno, tako je to, a ja, ja ću samo čekati jednu osobu, osobu koja ima snagu da potisne sve druge, osobu za koju bih menjale sve druge, osobu koja mi znači sve, a ta osoba neće doći.. ovo bi trebalo da mi bude najlepši dan u godini, a zapravo je najtužniji i najdosadniji, jer osoba koja bi mi upotpunila rođendan, nije tu... Prvi mi je četitao rođendan: "Čak i da odem do kraja vasione ne bi mogao naći osobu kao što si ti. Jedina moja, želim ti sreće koliko ti treba, puno ljubavi i mnogo zdravlja. Šaljem ti okean ljubavi za tvoj rođendan i najlepše želje. Potonuo bih kao sekira da tebe nema. Srećan rođendan anđele..Želim biti prvi, a ne mogu da čekam još 3 min..i da bićeš zauzeta porukama i čestitkama..Volim te!!!! " Bila sam oduševljenaa, niko u životu mi nije tako nešto napisao..to je jedan od razloga zašto ga volim toliko. Ta poruka mi je izmamila suze..poželela sam da je tu sa mnom da ga zagrlim najjače što mogu i ne pustim više nikad. Ali ništa od toga...nikakvi pokloni mi nisu potrebni, sve bi ih dala u zamenu za njegovo prisustvo, da mi ulepša ovaj dan, bar na trenutak.. i razmišljam kako će se pojaviti na vratima svakog trenutka i iznenaditi me, ali znam da su to samo moja maštanja i da je u stvarnosti to nemoguće..eto, imala sam tu jednu želju za rođendan i neće mi biti ostvarena..živim za dan kada će sve biti drugačije, kada ćemo biti blizu jedno drugome i nećemo se radvajati, nikada više.

Ne mogu ja dalje bez tebe..

O kako mi nedostaješ, da mi usne dotakneš, da odagnaš ovu bol u grudima..

https://www.youtube.com/watch?v=5ZUIkoNuGwE

Kida me, ova bol na delove..

Sinoć smo moja najbolja drugarica slavile rođendan. Društvo se skupilo kod mene u 7 sati, posle toga je trebalo da idemo u kafanu. A onda, šokantno saznanje.. moj dečko, moj Sakica, moje sve na svetu, odlazi u Nemačku...na 3 meseca. Nisam imala snage ni da mu odgovorim na to, samo sam bacila telefon i otrčala u kupatilo. Plakala sam, plakala i plakala, R i N su odmah dotrčale do mene da vide šta se dešava, i pokušavale da me uteše, ali bezuspešno.. "3 meseca će brzo proći, proleteće, nećeš ni osetiti, opet ćete biti zajedno." Meni je strašno jedan dan kad ga ne vidim, a kamoli 3 meseca... ni sada se ne viđamo toliko, jer je on u Varoši, a ja u Beogradu..ali on sad ide u drugu državu, biće udaljen 949673769 kilometara.. kako ja to da podnesem? I to ide sledeće sedmice. Sve se desilo odjednom, iznenada..kako da se naviknem na to...da nećemo moći ni da se čujemo kao do sada, a kamoli vidimo.. opet nam je sudbina okrenula leđa, opet nije na našoj strani, udaljava ga od mene.. Ubija me ta pomisao..da smo bar do sad bili normalno zajedno, da smo se videli, bilo bi mi lakše, ovako, nismo se videli već 15 dana i on će tek tako da ode.. samo ćemo se videti da se pozdravimo..ne znam kako ću to podneti.. 3 meseca nije toliko dugo, ali iz mog ugla, to je večnost.. više mi se nije ni izlazilo u grad, ali slavila sam rođendan, morala sam da ispoštujem svoje prijatelje..a u kafani, svaka druga pesma je imala veze sa daljinom i pogađala me, veći deo večeri sam provela u toaletu, plačući.. i onda više nisam mogla u 1:40 sam već krenula kući sa N i Z.. onda sam se čuli s njim, samo kad sam mu glas čula, opet sam počela da plačem, koliko god da sam se trudila da sakrijem to od njega, da mu ne bih otežavala, nisam mogla, bilo je jače od mene.. posle toga smo se čuli još jednom.. kad mi je rekao da ćemo biti zajedno za Novu godinu, bilo mi je lakše, samo se nadam da mi to nije rekao da bi me utešio, kad je čuo koliko sam plakala i koliko mi je teško.. zaspala sam tek oko 5, a posle sam se budila na svakih sat vremena, okretala sam se po krevetu, mučila se.. i onda sam se konačno probudila u 13:26. Zaspala u suzama, probudila se u suzama..i tako, ceo dan ležim u krevetu, ustala sam pre sat vremena samo da jedem nešto, nakon 30 sati, jer me cimerka naterala..a inače nemam apetita..nemam snage...gledam u ovaj tekst i ne znam šta bih napisala, ne mogu da opišem kako se osećam i koliko boli.. osećam se tako prazno..zavolim ga kao nikoga do sada, po prvi put u životu osetim pravu ljubav, koja daje smisao svemu i sudbina mora da umeša prste i napavi haos od mog života, uništi sve u meni..otima mi polovinu duše.. kao utvara sam..samo sam fizički prisutna, a iznutra šupljina..nema više ničega.. za dva dana mi je pravi rođendan..umesto da slavim, ja ću patiti, biće mi to najtužniji rođendan za ovih 20 godina koliko punim.. divan poklon mi je sudbina dala... samo da preživim ova 3 meseca i da sve bude kao pre..da naša veza ne bude poljuljana.. da mu ne dosadi ova daljina i da se tamo ne zaljubi u neku drugu..to bi me uništilo.. previše sam se vezala za njega da bih ga izgubila tek tako.. umirem iznutra.. mnogo je teško sve ovo.. prvi put doživljavam ovako nešto i uopšte nije lepo.. Oh, koliko mi je samo potreban ovog trenutka, kad bi samo znao... 

"Pa da pustim te tek tako, a nisam te našao lako..."

Lečiš bol dodirima, rane poljupcima..

Ležim, tugujem, sa velikim bolovima u stomaku, a mog Sakice nema. Sa njim lakše podnosim bol. A njega nema, nema ga da bude uz mene, da greje i mazi moj stomačić da brže prestane i da mi bar prividno bude lakše, kao što to inače radi.. fali mi, mnogo mi fali.. fali njegovo prisustvo, njegove oči, njegove usne, njegove nežne ruke, fali mi..on.. 

Jer nebitna je stvar što deli nas daljina..

Ti znaš da noćima budan sam
i čekam tebe da javiš mi se
ne želim oči da zatvorim
jer snovi neće prikazati je na javi.. 

Teško izdržati je sve
i sve druge su nebitne
jer ipak najviše ti
vrediš od svih.. 

I probaj bar da osetiš 
ono što osećam i ja
jer nebitna je stvar
što deli nas, daljina.. 

Zauvek ostajem, samo sa tobom
i kraj tebe znaj
i ova daljina mi nije važna , jer ja
volim što te volim, znaj.. 

Ova daljina tako boli ona ubija
o kako okrutna je samo ova sudbina
uvek nas odvede na puteve tuge
i besane noći beskrajne i duge.. 

Hoću te uz sebe
ali ne u snovima
svoje misli svake noći 
tebi poklanjam.. 

Mira mi ne daje
ni potpuna tišina 
jer volim što te volim
sad je nebitna, daljina.. 

Sve druge nebitne su
svi drugi nevažni su
ja želim samo tebe
zauvek kraj sebe tu.. 

Čak ni kilometri
ne menjaju stvari
jer samo ti si mi u srcu
ti si mi u glavi.. 

Hajde reci da
da li da čekam te
reci da isto osecaš
reci da voliš me.. 

Znam da to je istina
jer očigledno je
hajde vrati se
da sve bude, kao pre.. 

Nek padaju kiše, da ne vide suze moje ..

Kažu, da se želje ispunjavaju ako dovoljno želiš. U mom slučaju nije tako. Jednu jedinu želju sam imala za svoj rođendan i neće mi biti ostvarena. Na dan kad budem slavila svoj rođendan i kad mi bude pravi rođendan, moj dečko neće biti tu sa mnom, nećemo to proslaviti zajedno. Danas sam saznala tu tužnu vest i još uvek sam pod utiskom, pokušavam da dođem sebi.. Nisam ljuta, ne zameram mu ništa, sprečen je, znam da bi došao da može, ali ne može da mi bude svejedno.. mnogo sam tužna i baš mi je to teško palo, ne mogu da se pomirim sa tom činjenicom da on neće biti tu. Nisam htela da se nadam da će doći, da se ne bih razočarala, ali eto, verovala sam da će se ovaj put sve poklopiti i da će uspeti da dođe. Nažalost, sve je propalo, još jedno razočarenje. Ništa ne može da bude kako treba.. ne znam zašto se sudbina okrenula protiv nas.. neću biti sama, biće tu moji prijatelji, ali deo mene će faliti, biće udaljen stotinama kilometara.. iz dana u dan sam sve tužnija.. 

Ne dam nikom da te dirne, da te miluje..

Noćas mi se ljube usne tvoje,
noćas mi se s tobom žari žar...
Ova balada, samo za nas dvoje,
verom čežnje moje je pisana...
Već dugo čekam pravu priliku, pravu riječ, 
trenutak nježnosti, kad kažem 'volim te'...


Ne dam nikom da te dirne, da te miluje
da mjesto usana ti mojih, strasti smiruje,
samo te za sebe želim, moje najdraže,
jer u tebi spava moje sve...

Noćas mi je srce k'o od stakla,
noćas sam više nego ikad tvoj...
Moju ljubav suzom si dotakla
na tvom dlanu, čitav svijet je moj...
Već dugo čekam pravu priliku, pravu riječ, 
trenutak nježnosti, kad kažem 'volim te'...

https://www.youtube.com/watch?v=oSYBkbCctek

To je ljubav, ne dolazi s razlogom.

Povukao me blizu svog života. Ostavio me sa doživotno slatkim uspomenama. Hoću deliti moj svet sa njim i ja mu želim dati uspomene, koje će ostati sa njim do kraja njegovog života. Ja znam za nekoga ko bi prostovoljno dao svoj život za mene, osobu, čije su oči iskrene i čije su reči časne,čovek koji može napustiti sve, za ljubav žene. Ljudi kažu da je ljubav slepa, zato smo i mi zaslepljeni od naše ljubavi, samo možemo da vidimo jedno drugo. Prava ljubav se desi samo jednom u životu i kada se desi, nijedan Bog je ne može zaustaviti. 

Al' noćas daleko si, daleko sii..

Daljina. Mrzim tu reč. Ispod istog smo neba, udišemo isti vazduh. Gledamo isto sunce i isti mesec. Tako blizu, a tako daleko.

Sve što je srcu drago, daleko je..

Daljina nije za slabiće. Daljina je za snažne, one koji su spremni provesti mnogo vremena sami u zamenu za malo vremena sa osobom koju žele...  ⌚♥

Moja ljubav oduvek je bila čista i tebe dostojna.

Učinio si da moje srce ponovo veruje u ljubav..Učinio si da verujem da postoji tamo negde jedna topla duša,jedno srce koje voli samo mene..Učinio si da se u meni probudi proleće .. Učinio si da te zavolim kao nikad nikoga..

Volim te, istina je to.

Volim te, tražim tvoje lice,
ja te volim, volim osmeh tvoj,
o, volim te, nisu vazne reci,
volim te, istina je to.

I nikad da ne dozvolim da nekog ludo zavoliš k'o tebe andjeo čuvar..

I evo, opet prelazim preko tvojih gluposti, nadajući se da ih više neće biti, a tebi to još uvek nije dovoljan razlog da shvatiš koliko te volim, koliko sam ti verna, samo tvoja. I opet se javlja ta sumnja u mene, bez razloga. Kad bi samo na tren mogao da zaviriš u moje srce, da vidiš da tu ima mesta samo za jednu osobu, samo za tebe.. Da se ne obazireš više na to što je bilo u prošlosti i da gradimo budućnost..zajedno. Bez svađa, bez ljubomore, bez sumnji.. tako bi mnogo više uživali u svojoj ljubavi, i ovako ne možemo da je iskoristimo u potpunosti, a i to malo vremena i mogućnosti što imamo da uživamo u njoj, nama prolazi u glupim raspravkama..bilo bi mnogo lepše kad bi zaboravili na to i posvetili se samo nama, zar ne ? Kada bi samo pokušali, ja da ti ne prebacujem za svaku glupost, a ti da smanjiš svoju ljubomoru.. znam ja da je to zato što ti je stalo i što se brineš da me ne izgubiš, ali to nije moguće Sakice, to znaš i ti, duboko negde u sebi, znaš, da je sve ovo istina.. Kako god, da li ćeš se promeniti ili ne, uvek bićeš moj.. ♡ 

U srcu te čuvam i nikome ne dam ♡

https://www.youtube.com/watch?v=MR4f4jyC90s Dišem i živim samo za tebee, u srcuu te čuvamm i nikome ne dam 

S tobom našla sam sreću. :*

" Sam Bog zna koliko sam maštala da nađem neku mušku osobu koja će mi, pre svega, biti prijatelj, pa tek onda ljubavni partner. I onda nađem tebe, ispunim svoje snove. Nađem tebe koji zna slušati i razumeti. Tebe koji zna savetovati. Tebe koji bi život dao za prijatelja. Tebe koji daje sve od sebe kada voli. Tebe kojeg je dovoljno samo slušati da bih uživala. Ti nisi svestan koliko vrediš. Nisi svestan koliko si dobar. Ali pokazaću ja svima kakav si zapravo. Pokazaću da si bolji od većine onih koji te kude. Pokazaću da s tobom ne vrede nikakve loše priče o muškarcima. S tobom sve to pada u vodu, ti postavljaš nove granice. Ti nisi kao ostali. A ja sam uvek znala da je ispod te maske nedodirljivog i hladnog momka ustvari anđeo... pravi anđeo. Srećna sam. Srećna sam jer te znam. Srećna jer te imam. Srećna jer si moj. "

Daljine nisu to što se za dušu primilo ..

Bilo je nekih kilometara između, previše za korake, sitnica za poglede. Ima tih uzdaha koji se čuju i kada su kilometrima daleko. Ima tih dodira koji se ne dogode, a osete se. Ima tih blizina kojima daljina ne može ništa…
Fizički dodir nije ništa u odnosu na onaj drugi dodir. Kad osetiš da te neko ima bez dodira, da ima tvoju dušu, tvoje srce. Da ima tebe u potpunosti. . .

Zauvek ti si sve što mi treba.

Moj plan se ostvarioo, išla sam kući. Ustala sam rano u petak, spakovala se i krenula busom u 11:20. Niko nije znao da dolazim, čak ni moja porodica. Znajući da će moj Sakica hteti da se čujemo na Skype, pre nego što sam krenula, rekla sam mu da ću taj dan biti kod rođake, kako ne bi ništa posumnjao. U Varoš sam stigla oko 17:30, brzo sam otišla do kuće da me slučajno ne bi sreo u gradu. Moji još nisu bili stigli iz Užica, samo je baba bila tu, obradovala se što me vidi. Onda sam nastavila sa svojim planom. Poslala sam svom dragom poruku: "Aj, zamisli želju :P ", "Što?", "Samo zamisli, posle ću ti objasniti.", znala sam da će njegova želja imati veze sa mnom, tj. da ja budem pored njega, onda sam se slikala u sobi u kojoj je on bio, kako bi je prepoznao i shvatio da sam došla. "Jesi zamislio?", "Jesam.", onda sam mu poslala dve slike.

- Hm, a neću, nisam mislio tako. Aaaa, kući ???

-Daaaaa

-Lažeš meeeee

-Neee srcee

-Umalo se nisam onesvestio sad, prvo pomislih nije to to, kad ugledah krevetac i gde si kukuu, pa što mi nisi rekla, auuu

-Znači uspelo mi je iznenađenje :P

-Jaoooooooo, nosim li ključ i reci u koliko ?

-Nosiš, oko pola 11

-Supeeeeeeeeeerrrr, oh joooooj, idem da treniram, jao kako sam se obradovaoooo

-Srećaaa :*

-Uh

-Jesi ok? :))

-Da, odličnoooooooooooo, smorni dan mi se pretvorio u najlepši

i tako, uspešno sproveden plan u delo. Odbrojavala sam minute do nađeg viđanja, cupkala sam do pola 11 i iščekivala poruku kad stigne u stan, a zatim otišla kod njega. Osećala sam isto uzbuđenje kao kad je trebalo prvi put da se vidimo, a kad smo se zagrlili, tek sam shvatila koliko mi je u stvari nedostajao.. To veče smo nadoknadili sve zagrljaje, poljupce i dodire, koje pružali jedno drugom prethodnih dana, bilo mi je prelepo, kao i svaki put .. proveli smo zajedno 5 sati i onda sam morala kući, nažalost, taj deo večeri mi najteže pada, pogotovu što je trebalo da izađem u subotu, pa nismo mogli da se vidimo. Bar sam ga videla preko dana, kad sam bila sa sekom u Fontani. Popravi mi se raspoloženje, čim ga ugledam, iako je situacija takva, kakva jeste, pa moram da se suzdržavam preko dana. U subotu veče sam bila u gradu i smorila sam se, pre svega, jer on nije bio tu, dopisivali smo se čitavo veče, ali nije to isto, kao kad je pored mene i kad mogu da ga gledam. U gradu sam posle dužeg vremena videla i svog bivšeg, sa kojim sam se viđala dve godine.. i ništa nisam osetila, shvatila sam da je to sa njim bilo samo traćenje vremena i to mi je bio još jedan dokaz koliko mi Sakica znači i da ovo što imam sa njim, ne može da se poredi ni sa jednom vezom iz moje prošlosti. Takav je, kakav jeste, ne pretvara se, uvek kaže ono što misli i ne boji se da pokaže svoja osećanja. Voli me i poštuje pre svega.. i samim tim se izdvaja mnogo od ostalih.. da ne pričam o svemu ostalom. Čekao je da se ja vratim iz grada, da bi išao da spava. Vratila sam se kući oko 3 sata, tad nam je bilo tačno dva meseca..

-Pre 2 meseca tačno sam te ljubio prvi put

Eh, tad nisam ni pomislila da će sad ovako izgledati, dokle dogurasmo. Imam osećaj kao da smo 2 godine zajedno, a ne dva meseca.  I daće Bog da potraje još mnogo, mnogo više.

U nedelju smo se videli malo ranije, oko 10 sati. Veče, nažalost, nije baš lepo počelo, posvađali smo se, zbog D., koji je uglavnom uzrok naših svađa. Sakica se tripuje oko njega, pridaje mu toliki značaj i misli da se on meni sviđa, a on je u stvari toliko nebitna osoba u mom životu, ni ne pomislim na njega, dok ga moj dragi ne pomene, ali ja to njemu ne mogu da objasnim i dokažem. I onda, pošto više nemam snage da se raspravljam oko njega i ubeđujem se koliko je on u stvari nebitan, iskuliram i pustim da se Sakica ohladi i vrati se sve u normalu. Ostatak večeri je dobro prošao, potrudila sam se da bude tako, jer sam se u ponedeljak vraćala u Beograd i ko zna kad ćemo se videti opet, tako da nisam htela da budemo posvađani kao prošli put kad sam odlazila. Ne mogu opisati koliko mi teško padaju ti rastanci, ali to je jednostavno tako, ne može drugačije, bar sada, tako da moram da se navikavam ..

U ponedeljak sam otišla za Bg, stigla sam oko pola 11.

-Ne volim rastanke

-:( a nemoj, polako, i meni je mnogo žao, već mi nedostaješ

-I ti meni...Kad pomilim, sinoć smo u ovo doba bili zajedno..

-:( da i bilo mi je prelepo, a sad si mi toliko daleko

-Joj i meniii, najbolje do sada, da :(

-:( nećemo ovo, bićemo opet uskoro zajedno i nemoj da plačeš slučajno

-Dobroo, neću..

-Volim te najviše na svetu malena

-I ja tebe Sakicee moj :***

-Mnogoo lepa

-Naaaaaj naj najvišeeeee

-Sreća moja

-Sve mojeeee

-:*** obožavam

-Ljubaavv jedinaaa :***

-Srećan sam što te imam

-Miliiii moj, šta bih ja bez tebe

-Neće se nikad desiti da budeš bez mene

onda sam čekala sredu, da mi javi hoće li dolaziti..kako sam otvorila oči, stigla mi je poruka od njega, kao da je znao. A onda razočarenje, rekao mi je da ne može da dođe, dok mu se tata ne vrati iz Beograda.. a bila sam ubeđena da će ovaj put stvarno doći i da ćemo provesti zajedno nekoliko dana sasvim normalno, bez skrivanja. I saznanje da toga neće ipak biti, skroz me slomilo, opet sam plakala.. nešto u meni mi je govorilo, da je to sve možda neka fora i da on sad mene hoće da iznenadi i dođe ipak, još sumnjivije mi je bilo što se odjednom izgubio i nije mi pisao, ali nisam htela da se nadam uzalud. I bila sam u pravu, jeste hteo da me iznenadi, ali njegov plan, na moju, a i njegovu veliku žalost, nije upalio.. kad mi je ispričao šta se desilo, nisam mogla da verujem, lakše bi mi bilo da stvarno nije mogao da dođe kao što mi je prvo rekao, nego posle kad se desilo to .. opet mi je došlo da plačem od muke, ali nisam mogla jer sam bila u busu, krenula sam na posao. Ne mogu da opišem kako sam se osećala, sva sam se tresla, zašto je sve tako naopako, zašto nas Bog kažnjava? Evo, i sad dok ovo pišem, suze mi kreću.. Srećom, imam njega, koji mi pomaže da se bolje osećam u ovakvim situacijama i da gledam na to sa vedrije strane..što on kaže, nek smo mi srećni i u ovakvoj situaciji.. kad sve ovo izdržavamo i prolazimo..

-Onda ćemo biti presrećni kada dođe naših 5 minuta, a to 5 minuta će biti ceo život

-Živim za taj dan, kad ćeš biti pored mene kad god to poželim..

-To će biti kad tad, mora, jer te volim previše

-I ja tebee, prelepo mi je sa tobom i činiš me srećnom

-:* trudim se i voleo bih da mogu još više da te usrećim

-Takve su okolnosti trenutno da ne može više i drugačije.. tako da sam i ovim zadovoljna :*

-Duša moja, bićeš još zadovoljnija, samo mi budi dobra, samo moja i iskrena i biću tvoj i činiću te srećnom ceo život

-Biće tako, nikad te neću izneveriti i isto tražim od tebe

-Naravno srećo, nikako drugačije

nadam se da će biti tako kao što kaže, a iskreno, bojim se da će mu kad tad dosaditi sve ovo cimanje i ova daljina i ovi kilometri između nas.. i da će naći neku sa kojom će moći da provodi više vremena i sa kojom neće morati da se krije.. ali eto, molim Boga da ne bude tako, da sve bude kako treba, da prevaziđemo sve prepreke, da naša ljubav opstane i da ako ništa, bar za moj rođendan on bude ovde.. ništa mi više ne treba, nikakvi pokloni, samo njegovo prisustvo, samo njegov zagrljaj pun topline..

"Ali zaista. Ti si isuviše moja. Bez obzira na kilometre."

Da l' ti išta znači ako čuješ da dolazim u onaj grad? :)

I posle osamnaest dana, pojavila se mogućnost da vidim svoju ljubav. Moji roditelji sutra idu u Novu Varoš, tako da bih ja iskoristila priliku da sad odem tamo, kako ne bih morala da idem u Užice, a videla bih i svog Sakija. Naravno, njemu ništa nisam pominjala, jer nije sigurno da ću doći, a i htela bih da ga iznenadim. Nadam se da ću uspeti da ostavarim svoj plan i da budem tamo, da zajedno proslavimo dva meseca, jedva čekam ! <3 

Što smo se rastali Beograd zna ..

I evo, u Beogradu sam već 17 dana.. a on nedostaje sve više i više. Dopisujemo se svaki dan, čujemo na viberu, gledamo na Skype, ali nije to to. Ne može biti isto, kad ne mogu lepo da gledam njegove oči i najdivnije trepavice, kad ne mogu da ga dodirnem, da ljubim njegove usne, da ga grlim .. mnogo je sve ovo teško. Konačno nađem osobu koja mi odgovara u potpunosti, kojoj se prepustim cela, s punim pravom mogu da kažem da sam našla svoju drugu polovinu i onda mora da nas razdvoji daljina, ta prokleta daljina.. Nije ta daljina toliko velika, opet smo u istoj državi, ali opet je dovoljna da ja patim i jedem se danima što ga nema.. što nije pored mene. A o njemu razmišljam po ceo dan, od kako se probudim, pa sve dok ne legnem da spavam i zamišljam, šta bi bilo da je ovde, gde nam niko ne bi smetao i ni od koga ne bi morali da se krijemo. Mogli bi da uživamo u našoj ljubavi u potpunosti.. po ceo dan, a ne samo uveče. Šta god radila, on mi je u glavi i onda kreću suze i tako već 17 dana .. željno iščekujem tu poruku u kojoj će pisati: " Dolazim u Beograd." .. ništa više mi ne bi trebalo, samo to, da mi ulepša dan. Ali te poruke nema i ko zna kad će stići, jer on ima obaveze .. po prvi put da plačem zbog nekog muškarca, a da to nije zato što me je povredio, već zato što je tako dobar prema meni, a nije pored mene .. dodatno mi otežava to što je cimerki dolazio dečko već dva puta, i tu su po ceo dan, uživaju u svojoj ljubavi, a ja sama .. nesrećna Komica .. a onda su tu i problemi usled ljubomore. Moj Saki sumnja u mene, ne može da mi veruje u potpunosti zbog gluposti iz moje prošlosti, jer sam ranije bila prilično neozbiljna.. jeste da sam često menjala momke, ali to je zato što nisam mogla da nađem onog koji mi odgovara, i zato što sam više puta bila povređena, nisam smela da se vezujem ni za koga, ali nikad nisam bila sa više njih u isto vreme i uvek sam bila iskrena prema svima. A, sa Sakijem je od samog početka sve bilo drugačije, odmah sam imala potpunu slobodu sa njim, osetila sam da mogu da mu pokažem šta osećam, a da on to ne iskoristi. Ranije i kad sam imala nekog dečka, obraćala sam pažnju i na druge momke, imalo ih je još koji su mi see dopadali, a sada ne, sada za mene postoji samo on, on i on. Više se ni ne dopisujem sa muškarcima, osim sa rođacima i prijateljima. U gradu, uopšte ne obraćam pažnju na druge, stvarno sam se promenila, iako je njemu teško da poveruje u to .. a sve bih dala da može da oseti svu moju ljubav i da vidi koliko sam mu verna. 

" Nisu važni kilometri koji nas dele, nego ljubav koja je veća od svih tih kilometara. "

Verujem u slučajno i zauvek. :)

" Najvažnije susrete duše dogovaraju mnogo pre nego što su se tela videla. "

Ova priča, počela je mnogo ranije, tačnije 2010. godine, kada sam ja bila sa drugim dečkom, B. Tada sam prvi put saznala za S.K. Bio je upečatljiv po svom smehu, koji se prepoznavao na kilometar. To mi je bila prva asocijacija na njega. Nijednog trenutka mi nije palo na pamet da će nekad nešto biti između nas i da će mi sada značiti ovoliko. Ubrzo smo postali prijatelji na fb - 23. jula 2010. A onda, malo nakon mog raskida sa B., usledio je prvi komentar od strane njega na moju sliku - 21. Septembra 2010. u 02:30. Bilo mi je drago kad mi je stiglo obaveštenje, ali to za mene tada nije imalo neki značaj. Sledeći korak bila je poruka od njega u inbox - 25.juna 2011: "Tih, što ti je dobra ova profil slika, auuu :D " i moj odgovor: "Heheh...hvala :D ". Koji je on shvatio kao nezainteresovanost i nije mi više pisao. Od tada se nije dešavalo ništa posebno, osim ponekog lajka na sliku. Nisam bila zaljubljena u njega, nije mi se sviđao, ali uvek sam osećala neku radost i zadovoljstvo kada bih ga videla. Jednostavno je zračio nekom pozitivnom energijom i iako nikad nisam razmišljala o nekoj vezi sa njim, bilo mi je drago kad ga vidim, a kad bi imao neku devojku, bilo mi je krivo na neki način. Potajno sam želela da obrati pažnju na mene, što se i desilo, ove godine, 2014. Lajkovi na fejsu postali su učestaliji, primećivala sam njegove poglede kad bi se sreli u gradu i onda me obuzelo neko osećanje da ćemo kad tad biti zajedno. Ne znam zašto, ali jednostavno sam znala da će doći do toga. Jednom prilikom kada sam bila u Fontani sa drugaricama na nekoj svirci, bio je za stolom iznad nas, dobila sam neopisivu želju da mu se obratim i stupim u bilo kakvu komunikaciju sa njim. Ali to nisam mogla da uradim u treznom stanju i na kraju sam odustala od toga. A onda je došao 14. avgust, četvrtak. Sa rođakom iz Beča sam izašla u Fontanu, sele smo na terasu. Tu je bio i on sa svojim društvom. Ubrzo su počeli nešto da dobacuju. Mojoj rođaci je bilo neprijatno, a ja nisam mogla da sakrijem svoju sreću što mi se konačno obratio uživo, posle toliko vremena. Samo sam se smeškala na sve što je on govorio, a to je njemu dalo znak da ima neke šanse. Nakon nekog vremena su otišli. Znala sam da neće ostati na tome. Bila sam sigurna da će mi poslati poruku to veče i ispostavilo se da sam upravu. Prošla je ponoć, tačnije 01:29, stigle smo ispred ulaznih vrata, a ja sam dobila poruku na fejsu, bila je od njega:"Oprosti :)". Razvukao mi se osmeh preko cele face, ali sam se ponašala normalno, da me rođaka ne bi provalila. I tako je usledilo dopisivanje. Počela je priča o našem mogućem viđanju, dala sam mu svoj broj. Bilo mi je zanimljivo da se dopisujem s njim, ali sam  iz tog istog dopisivanja primetila da on, kao i većina muškaraca očigledno želi da me samo odvuče u krevet zbog kojekakvih priča koje kruže po Varoši. Tada sam dobila još veću želju da se vidim sa njim, samo da bih ga razuverila. Samo što nisam mogla da se vidim sa njim dok mi ne ode rođaka. Dopisivali smo se ceo dan, on je meni dao svoj broj telefona, kako bih znala kad me bude zvao da se vidimo. Posle dan, dva dok sam šetala sa rođakom, prošao je pored mene, ali ja ga nisam videla i dobila sam poruku: "Podigni glavu kad setaš..javi se slobodno". Glupo sam se osetila, jer ga stvarno nisam videla, naravno da bih mu se javila. Dopisivali smo se i narednih dana bez prestanka, moja rođaka je otišla i onda smo konačno mogli da se vidimo. Ponedeljak veče, pre grada sam izašla sa I. u Fontanu. Video me je i odmah mi poslao poruku, dogovorili smo se da mi javi kasniji gde ćemo se videti. Rajka i Zlata su nas čekale u Krugu, pa smo otišle kod njih oko pola 12. Nismo dobile naš sto, nego sto kod šanka. To mi se uopšte nije svidelo, dok S.K. nije došao sa svojim drugom i stao za šank. Gledali smo se i smeškali jedno drugom, mada sam mu ja uglavnom bila okrenuta leđima, jer mi je bilo neprijatno da blenem u njega celu noć. Ali nakon nekoliko vodki ništa mi nije bilo glupo, čak sam dva puta ušla za njim u wc, kao sasvim slučajno. A onda kad smo u wc-u ostali samo nas dvoje, obratio mi se i pitao kad ćemo se videti. Dogovorili smo se da mi pošalje poruku kasnije. I dugo očekivana poruka je stigla:" Ajde kod hale...iza gimnazije u 3.." Videla sam kad je otišao iz Kruga, sačekala sam malo i počela da se spremam. Drugaricama ništa nisam pominjala, da me ne bi zapitkivale, samo sam im rekla da moram ranije kući, uzela svoje stvari i krenula na dogovoreno mesto. Bila sam uzbuđena, a vodka mi je ublažila tremu. Samo sam razmišljala da li ću pogoditi tačno mesto, ali ugledala sam ga odmah. Čim sam došla do njega, poljubili smo se, što se moglo očekivati nakon toliko dopisivanja. Proveli smo zajedno sat ipo vremena, dopao mi se. Od samog početka sam osećala neku slobodu, nisam se ni zbog čega ustručavala pred njim, mogla sam da mu kažem sve što mi je palo na pamet, a da ne brinem da će on to pogrešno shvatiti. Bio je slatkorečiv, duhovit. Ali ipak nisam razmišljala o vezi sa njim, nego da ću se videti sa njim možda još dva, tri puta i to je to. Nije me pustio da idem sama kući, nego me dopratio do česme, dalje nije mogao, da nas neko ne bi video. I onda smo se pozdravili, on mi rekao da mu se javim kad stignem kući. Ali on je stigao pre mene, pa je on meni poslao poruku i rekao da mu je baš bilo lepo sa mnom. Što sam ja shvatila kao običnu frazu, sigurno mi ne bi rekao: "E, bilo mi je ružno sa tobom". Kratko smo se dopisivali i ja sam usled posledica velike količine alkohola zaspala ubrzo. Sutradan sam se još uvek osećala pijano, ali sećala sam se svega i razmišljala sam o prethodnoj noći i smeškala se sama sa sobom kad sam se setila pojedinih stvari. Mi smo se i dalje dopisivali. Oko 1h sam otišla sa drugaricama na kafu, u Fontanu, kao i uvek. Ispričala sam im gde sam ustvari bila, pošto su znale da ne bih tek tako otišla kući. Srela sam ga, javili smo se jedno drugom, sasvim normalno, kao da ništa nije bilo prethodno veče. Imala sam čudan osećaj u stomaku i nabacila sam retardirani kez. To su moje drugarice primetile. "Joj, gledaj je, mnogo si nam nešto srećna, zaljubićeš se M.", govorile su mi. "Ma neću ljudi, šta vam je, samo mi je bilo lepo"-ubeđivala sam ih, a i samu sebe. A ustvari sam želela opet da ga vidim, ali smo se pokačili, pa se nismo videli to veče. U sredu sam sa R. izašla na piće, malo kasnije je on došao i bio sa za stolom pored nas. Krišom sam ga posmatrala kroz naočare,a on se smeškao. I onda mi je poslao poruku: "Jao bože kako si lepa...", nasmejala sam se naravno, nisam mogla da ostanem ravnodušna. To veče smo se dogovorili da se vidimo, ostalo je da mu ja javim kad. Izašla sam u grad sa I., on je šetao sa drugarima. Opet smo se pokačili što mu nisam na vreme javila kad ćemo se videti, ali smo se ipak videli. Bilo je još lepše nego prošli put, ali rekla sam mu da ne mogu da mu verujem, jer sam čula svakakve priče za njega. Previše sam verovala ljudima i samo su mi nanosili bol, nisam smela da dozvolim sebi da se to dogodi i ovog puta, nisam želela da se vezujem za njega. Naše dopisivanje se nastavilo, po ceo dan, poruke za dobro jutro i laku noć, što me po prvi put nije smaralo. Drugarice su primetile da sam drugačija, srećnija, i da postajem nervozna kada ga ne vidim. "M., zaljubila si se"-opet su govorile. I jesam, iako to sebi nisam htela da priznam, a i njemu nisam htela da pokažem, jer znam kako se do sada završavalo to moje zaljubljivanje. U četvrtak se opet nismo videli, jer sam ja ostala kući, pratila sam mamu i sestru. U petak mi je poslao poruku: " Nema moje sreće nikako da se javi..ma jašta...baš tebe briga za mene". Eh, da je samo znao koliko me je bilo briga, ali morala sam da se ponašam hladno, dok ne budem sigurna da je njemu stvarno stalo i da sve to nisu samo prazne priče. Koliko god da nisam verovala njegovim rečima, prijalo mi je da ih slušam. Pošto je bio petak, opet sam izlazila u grad, u pab. Sa mnom za stolom je bila njegova bivša devojka A. Ona nije znala za nas, mislim niko nije znao, osim njegovog i mog društva, ali opet je bila neprijatna situacija. Kasnije smo se nas dvoje videli, ovaj put smo ostali tri sata napolju. Sa njim vreme tako brzo prolazi i nijednog trenutka mi nije dosadno. Stigla sam kući i osećala njegov parfem svuda po sebi. Uvek je lepo mirisao. I to veče sam konačno priznala sama sebi, zaljubila sam se. Rizikovaću, pa kako bude. Valjda će ovaj put to biti ono pravo. Znam da zvuči smešno, videli se tri put i već zaljubljena, ali to je stvarno bilo tako. Od samog početka sa njim je sve bilo drugačije. 

23.08.2014- subota.

Taj dan je išao na svadbu, taj dan je počelo moje ljubomorisanje, samo pomisao da će tamo biti ko zna koliko devojaka me je nervirala. A onda on pošalje neku poruku i popravi mi raspoloženje u sekundi: "Moja lepotica...sinoć si mi bila posebna nešto..mislim uvek si lepa ali sinoć posebna". I kako da se ne zaljubim ? Čak iako su te reči lažne, tako divno zvuče. I taj dan je i on meni rekao da se zaljubio.. nisam tome pridavala toliki značaj, jer sam znala kakvi su muškarci, danas kažu jedno, a sutra nešto sasvim treće. Onda je otišao na svadbu i nismo se čuli ceo dan. Ja sam izašla u Krug sa mojim drugaricama. On je došao nakon nekih sat vremena. Bila sam srećna što ga vidim, ali i besna što mi se nije javio. Onda mi je pokazao znak rukom da priđem, ali sam ga ja ignorisala jer sam bila ljuta. Zatim je krenuo napolje, a ja sam krenula za njim, ne razmišljajući da li će nas neko videti. Rekao mi je da mu je prazna baterija i da mi se zato nije javio i da će me zvati kasnije kad malo napuni telefon. Otišao je kući, a ja sam se vratila u Krug. Oko pola 3 smo se videli na starom mestu, a onda smo otišli kod mene, prvi put, jer mi je baba otišla u banju, i kuća je bila prazna. Što je bilo mnogo bolje, nego da se zavlačimo kojekuda, pošto smo morali da se viđamo u tajnosti. Ostao je kod mene do 6 ujutru, bilo je prelepo, samo smo tako ležali, grlili se. Ništa više mi nije bilo potrebno, nikad se nisam tako osećala, ni za koga se nisam tako brzo vezala. Od tada smo se viđali kod mene svako veče, a onda sam saznala da moram da idem za Beograd. Mislila sam da se više neću neću vraćati u Varoš do daljnjeg i to je za mene bilo veliko razočarenje. Sama pomisao da ću se razdvojiti od njega, da ga neću viđati, mnogo mi je teško padalo sve to, a i on je bio razočaran kad sam mu javila da odlazim. Onda mi je rekao da misli da ću ga ja zaboraviti čim odem i da ću ubrzo naći drugog, jer kao što sam ja čula priče o njemu, tako je i on o meni i iako se uverio da nije tako, ne može u potpunosti da mi veruje. Svestan je da idem, i da sve može vrlo lako da pukne, iako on ne bi voleo da se to desi..

-Ja zelim da sam sa tobom i da sam samo tvoj ja.

-Moj jedini veliki medo. 

-Eh, bolestan za tobom :).

-Ozdravices sa mnom :).

a onda sam saznala da ipak mogu da se vratim čim završim to što imam i laknulo nam je oboma. Došao je to veče kod mene oko 10 i bili smo zajedno dok nisam krenula na bus. Ujutru čim je ustao, poslao mi je poruku: " Samo za tebe beogradjanko mala :** :))" i već mi je ceo dan bio ulepšan, samo jednom rečenicom. Uveče oko pola 1 sam već stigla u Varoš. U međuvremenu je stigla i moja drugarica Nataša, pa sam otišla do Kruga da se nađem sa njom i ostalima. Pošto mi je dole bilo prilično dosadno, a znala sam da je on u Pabu, zamolila sam ih da odemo tamo. Stale smo za šank, a on je bio za stolom pored. Naravno, luda, pijana N., nije mogla mirna, nego mu je prišla da se upoznaju i da ga pozove kod nas. Stajala sam tu na kratko sa njim, a onda smo morale da se vratimo u Krug, jer su nam dole ostale stvari. Ali ubrzo smo se opet vratile u Pab i otišle na sprat. Onda je N. otišla po njega, došao je i seo pored mene. Po prvi put smo sedeli zajedno i to na javnom mestu. Naravno, ponašali smo se kao drugari, ali opet mi je bilo lepo, samo zato što je tu, pored mene. Zatim se vratio kod svojih drugova i rekao mi da mu javim kad stignem kući, da on dođe. Došao je ispred 3 kod mene, sedeli smo sa N. u dnevnom boravku, pričali, zezali se. Bilo mi je drago što se isto ponaša kad smo sami, kao i kad smo u društvu. Onda je N. otišla da spava, a mi smo otišli u sobu. Proveli smo zajedno još jednu divnu noć, koja je nažalost morala da se završi. Ali videla sam ga u subotu popodne kad sam došla sa N. u Fontanu. Pravi rođendan mu je 31.avgusta, ali ga je slavio dan ranije u Krugu. Kad je prošlo 12 sati N. i ja smo prišle da mu čestitamo, da ne bi bilo previše providno ako bih prišla sama. Oko 3 sata smo otišli kod mene. I to veče je dobio od mene poklon za rođendan. Prepustila sam mu se u potpunosti.. to veče je bilo zaista posebno, tada mi je prvi put rekao da me voli. I ja sam njega zavolela. Ne znam kako tako brzo, ali jesam. Sa njim je sve dobijalo drugačiji smisao. Nisam želela da se ta noć završi, ali morao je da ode kući .. brinula sam se da se posle toga naš odnos ne promeni, i jeste se promenio..ali na bolje, samo smo se još više vezali jedno za drugo. Sutradan smo se sreli u Fontani, kad sam došla sa N. Platio nam je piće, pre nego što je otišao, bio je to divan gest od njega. Stvarno je pažljiv i tim sitnicama me oduševljava. Uveče smo se opet videli, bilo je još lepše nego prethodno veče. Svakim danom, sve više i više sam ga volela. Ali naše uživanje je moralo da se prekine u utorak. Moja baba se vratila iz banje, tako da nismo više mogli da se viđamo kod mene. Pre nego što je ona došla, ispratila sam N. Bližio se i dan mog odlaska iz Varoši, tako da se moje raspoloženje pokvarilo. Još me je vreme dodatno rastuživalo, kiša je padala po ceo dan.. tako da nisam mogla da izlazim i samo sam razmišljala o svom odlasku i kako se nećemo više viđati ko zna do kada. Da smo se ranije upoznali, proveli bi više vremena zajedno, ali s druge strane, odlazak bi mi sigurno još teže pao, kad mi je tako bilo posle 15 dana. Ležala sam u krevetu, dopisivala se sa njim i plakala. Nisam mogla da podnesem pomisao da ga više neću viđati preko dana na piću, da se nećemo viđati uveče, da neću biti u njegovom zagrljaju, da neću ljubiti njegove usne.. uspela sam da se smirim na trenutak, a onda mi je on poslao pesmu od Tonija Cetinskog- "Žena nad ženama" i rekao da dobro poslušam tekst i tad sam pukla, suze su samo lile, nisam mogla da ih zaustavim. Prvi put sam plakala zbog nekog dečka, a da to nije bilo, jer me je povredio, već zato što je bio tako divan prema meni. Što je najgore, to veče nismo mogli da se vidimo, jer je padala kiša. Ali smo se dopisivali dok nismo otišli na spavanje. Sutradan me je probudila njegova poruka. A zatim je došlo vreme za pakovanje, još samo jedan dan u Varoši, poslednji dan, poslednja prilika da se vidim sa S. Našli smo se na starom mestu. Nije želeo da meni bude još teže, pa nije to pokazivao, ali videla sam mu u očima da mu mnogo teško pada to što idem. I to je bilo još jedno u nizu lepih noći provedenih sa njim, a opet toliko tužno zbog mog odlaska.. zbog babe sam morala da dođem kući do 3, a nikako nisam htela da se rastajem od njega. Čitav život bih mogla da provedem u njegovom zagrljaju. Ali, okolnosti su bile takve..ispratio me do česme i tu smo se pozdravili. Dugo se se držali za ruke i samo gledali jedno u drugo, onda sam mu poklonila srce od papira, koje sam mu napravila za uspomenu, da ga podseća na mene, dok nisam tu. Onda smo se zagrlili, nikad jače, a ja sam želela samo da odem što pre, da se ne bih rasplakala pred njim. Stigla sam kući, legla na krevet i počela da plačem.. 

-Ovo mi je sad bio najtezi trenutak u zivotu... Kad si mi dala ovo i kad smo se rastali :(.

-Ništa mi ne govori .. pakao .. čuvaj to ..

-Hocu..evo smestio sam ga na lepo mesto,nece nigde odavde..:(  mala tesko mi je mnogo i ako to nisi mogla da primetis jer ja nisam zeleo da budes tuzna :(.

-E tako, pa kad se vratim dobićeš lepše.. Zato sam i ja na kraju htela da se što pre rastanemo, jer nisam mogla više da izdržim .. :(.

-Sad na kraju kad sam te drzao za ruke umalo mi tesko nije doslo..:( cudno sam se osecao. Budi moja nemoj me izneveriti..

a onda smo ukopavali jedno drugo pesmama..Evo, i sad kad se setim tog perioda, krenu mi suze, valjda zato što je i sad tako, ali kasnije ću o tome..Nikad mi odlazak nije teže pao nego tad..

-Ej..

-Ee

-Šta radiš, kako si?

-Evo svratih do fontane na kafu..ti? Nisam lose...tesko mi sto te nemam vise ali sta cu...:(

-Sad čekam taksi do stanice .. svakim minutom sve gore i gore ..

-Ne znam...ovo je bas haos

-Ja od sinoć ne mogu da se smirim, sva se tresem ..

-Hocu da poludim...vec mi nedostajes mnogo...

-I ti meniii, hoću da te zagrliiimm :(

-:( eh joj, nemoj me zaboraviti molim te

-Necuuu, budi siguran u to :( ni ti mene ..

-Nikad u zivotu

-Ljubav moja :(

-Jedina :*** srecan ti put ljubavi :(

-Odoh :(

-Ajde :( cuvaj mi se..misli na mene..ja cu na tebe svakog trenutka

i otišla sam, a pesme u busu su me dodatno ukopavale, ali sam se suzdržavala zbog ljudi iz busa. Srećom je kratak put do Užica. Uveče sam izašla sa N. da prošetam i naišla sam na dečka sa kojim sam bila pre S. i za koga je on znao. Pošto sam htela da se naša veza zasniva na poverenju, osetila sam potrebu da to javim S, ali sam napravila veliku grešku, jer to zaista nije bio pravi trenutak, pošto sam tek otišla, oboje smo tugovali, a tim postupkom sam ga samo iznervirala i došlo je do naše prve ozbiljne svađe. Nisam imala nameru da ga povredim, ili nešto tome slično, samo nisam razmišljala. Jednostavno, nisam do sada bila u nekoj ozbiljnijoj vezi, za mene je sve ovo novo i onda nesvesno pravim glupe greške. Ali, hvala Bogu, rešili smo to i sve je opet bilo kako treba. 

Onda sam ja počela da se cimam, jer je u subotu on išao na svadbu na kojoj će biti njegova bivša devojka.

-Samo jedno utuvi u tu lepu glavu...mene A. i bilo ko ne zanima vise....samo ti

-Dobro...potrudiću se da ne razmišljam o tome .. 

-Samo si mi ti bitna...

i osećala sam da je stvarno tako, verovala sam mu. 

-Eh sta mi se desi sa tobom..nisam ni sanjao

-Tako to biva, kad se najmanje nadaš :)

-i srecan sam zbog toga

-Ne kaješ se ? :)

-Ni sekunde...srecan sto sam zaljubljen..Osoba kao ti tesko se nalazi

-Jooj, pa kako čovek da te ne voli kad napišeš tako nešto <3

-Ja sam samo iskren...

-Mnogo sam srećna što te imam pored sebe :)

-Nikad te necu zajebati, nikad

-Imam poverenja u tebe, a nadam se da ćeš i ti jednom meni verovati u potpunosti :)

-Mene su ubile price a ja ne mislim da si ti takva.. Ja te volim

-I ja tebe, i neću da dozvolim da priče utiču na moje mišljenje o tebi ..

-Eh...bice ok s nama bice mora

-Hoćee, jaki smo mi i preguraćemo sve ..

- Naravno!!moramo

-Verujem u nas!

-I ja!

-Ljuuuuuubaaav mojaaa <3

-Jedinaa

-Mnogoo tee voliiimm

-Milice, znas da cu crci za tobom

-Neeećeeeš, moraš da mi budeš dobro :(

-Ja nikad ovako osecao nisam.....milice, ovo je tesko...

-Znaam, i meni se prvi put ovo dešavaa, ali moraš da budeš jaak, zajedno ćemo uspetii 

-Moramooooo

-Dovoljno je da znaš da te volim :)

i došla je ta subota, on je otišao na svadbu, a ja za Beograd. Dopisivali smo se sve dok nisam stigla. Onda sam ga zvala. Pričali smo kratko, a onda se vratio na svadbu. Posle me zvao iz grada, pa opet kad je krenuo kući i onda ujutru kad se probudio. 

-Poluudećuu bez tebeee

-Ja vec ludim sto te nema, preterano razmisljam o tebi

-Prva misao kad se probudim, poslednja kad legnem, još te i sanjam 

-:(  jedva cekam da te vidim

a još nisam ni otišla na more ..

-Kolikooo?  :***

-To ne moze da se opise koliko..kazem nisam jasan sebi ali ajde neka ide..nije me strah..osecam i verujem ti tako da mogu maksimalno da te volim

onda me je zvao pred spavanje..neću čuti njegov glas deset dana, bićemo udaljeni hiljadama kilometara, odvratan osećaj.

-Ne sme nijedna, ruke da joj lomim :)

-Sto bi to radio kad imam savrsenu

-Eh, niko nije savršen :)

-Dobro, neka ide ovako..sto bi to radio kad imam devojku iz mojih snova..kada bi mogao da izmislim za sebe devojku ..onda bi takvu kao ti...a ja je vec imam

Let mi je bio sutradan..i tad kreće buran period za našu vezu, moglo bi se reći da je to bio neki test da li je naša veza dovoljno jaka. Stigla sam na Majorku i desilo se nešto za mene tada najgore moguće, nisam imala net u hotelu, ni na plaži nisam imala gde da se nakačim na wifi, nikako nisam mogla da se čujem sa svojim dragim. Jedino mesto gde sam mogla da uhvatim net bio je jedan kafić pored šetališta, ali tu sam išla jedino uveče. I to je naravno izazvalo ljubomoru sa njegove strane. Kako i ne bih, čuli smo se po ceo dan i onda od kako sam otišla na more, jedino uveče, i to po dve, tri poruke i naravno da mu je to bilo sumnjivo. Još su poznate te letnje avanture i da se obavezno prevari dečko ili devojka, ali ja stvarno nijednog trenutka nisam ni pomislila na to, a kamoli uradila. Ja sam po ceo dan razmišljala o njemu, od ujutru kad se probudim, dok ne legnem da spavam i brojala dane do svog povratka. Nije prošao dan da se nismo svađali dok sam bila tamo, a sve zbog ljubomore i njegovog osećaja da ga varam. A ja nisam čak ni pogledala drugog dečka, samo on me je zanimao..I konačno je došao dan mog povratka u Srbiju, iako nisam odmah išla u Varoš, bilo mi je lakše, jer udaljenost bila mnogo manja i konačno smo opet mogli lepo da se čujemo .. 21-og septembra sam konačno došla u Novu Varoš, a i on se vratio iz Sarajeva. Bila sam tako uzbuđenaa što ću ga videti posle 15 dana, da ga opet zagrlim, poljubim. Dogovorili smo se da se nađemo u njegovom stanu. Sa stanice sam otišla pravo kući, brzinski se spremila i otišla kod njega. Ne mogu vam opisati izraz na njegovom licu kada sam se pojavila na vratima, to stvarno vredi videti. A onda smo se zagrlili, posle toliko vremena, oh, kako mi je to samo nedostajalo. Mogla bih tako zauvek da ostanem. Vreme sa njim tako brzo prolazi, čini mi se samo što sam došla, a već je bilo pola 4, morala sam da idem kući zbog babe. Pre nego što sam izašla iz stana, dala sam mu poklon, magnet sa Majorke i "Volim te" na 100 jezika, ali rekla sam mu da to pogleda kad dođe kući. Rekao mi je da to što sam mu napravila, ne bi moglo da zameni 1000 poklona i majica. I tako smo se videli u ponedeljak, sredu i petak. U utorak i četvrtak nismo, jer on nije mogao, u subotu nismo, jer ja nisam mogla, a u nedelju sam se vraćala u Bg i onda je zbog toga nastao problem, što se nećemo videti veče pred moj odlazak. Ispalo je da meni nije dovoljno stalo, jer hoću da izađem u grad, umesto da se vidim sa njim. Da je samo znao koliko sam ja želela da sa njim provedem tu subotu, ali okolnosti su bile takve, morala sam da ispoštujem Z., jer je prolazila kroz težak period i morala sam da joj učinim za toliko, da izađemo to jedno veče. Čitavu subotu smo se S. i ja svađali, čak i kad sam izašla u grad, onda to više nisam mogla da podnesem, pogađalo me to što idem sutradan, a da je naš odnos tako zategnut i onda sam se napila, misleći da će mi tako biti lakše, u stvari je samo naopako ispalo. Jedna od njegovih bivših je bila iza mene u gradu, gledala je nešto u telefon i smeškala mi se i onda se obukla i napustila Krug, a ja sam tako pijana istripovala da je otišla da se vidi sa njim. I onda sam ga napala, pisala mu sve i svašta, izgovorila najgore moguće reči, koje trezna nikad ne bih koristila, što je najgore od svega, većinu tih stvari ja nisam mislila i ne znam što sam ih pisala.. glupi alkohol. Onda sam se u povratku kući, delimično otreznila i shvatila šta sam uradila. Zvala sam ga na mobilni 99474797 puta, nije hteo da mi se javi. Napisao mi je da nemamo više o čemu da pričamo ako ja tako mislim o njemu, da sam stvarno preterala i da mu se ne obraćam. I tako smo se raspravljali, a onda mi je poslao poruku koja me raspametila ..

" Lepo spavaj i jos lepse sanjaj..ako se ne cujemo sutra zelim ti sve naj i da uzivas..i da ti se sto pozelis ostvari...i nemoj sa buducim momcima praviti ovakve greske kao sa mnom ova...boli to..volim te iskreno ali ti si svoje rekla...a sve si mogla lepim dog.ali to nisi uradila..ono vece kad smo se rastali rekla da je to to da u subotu izlazis...oprosti sto pominjem opet to...boli me..ali sta da se radi...i malopre sto si sve ispisala i izgovorila mi to nemam reci ,sa tim si sve rekla i objasnila..volim te poz. "

tad sam po prvi put pomislila da sam ga stvarno izgubila i počela sam da se gušim u suzama.. morala sam da izvučem situaciju kako znam i umem, nisam smela da dopustim da se sve prekine tek tako, kad je bilo prelepo..slali smo jedno drugom srceparajuće pesme i onda je on otišao da spava.. ja još dugo nisam mogla da zaspim, brinula sam se šta će biti sutrdan, kako da se vratim u Beograd a da je ovakva situacija ? U nedelju sam se prvo uhvatila za telefon kad sam se probudila, ali poruke nije bilo. Shvatila sam da mi se on sigurno neće javiti, pa sam odlučila da ja njemu pošaljem poruku. Izvinila sam mu se za svoje ponašanje od prethodne noći i oprostio mi je..osetila sam neverovatno olakšanje, iako sam znala da sigurno neće biti baš kao pre, bilo mi je važno samo da smo zajedno..Bilo mi je mnogo teško što se nismo videli, ali ispalo je tako, nisam mogla ništa povodom toga.. bus mi je bio u 14:15.. najdužih 5 sati u mom životu, put mi je preseo, toliko mi je bilo loše. A eto, posle svega, S. je ceo put bio uz mene, pisao mi, brinuo se kako sam.. i kako da ga ne volim ..