Can't take my eyes of you.

Gledam te i jednostavno te volim i to me prestravljuje. Plaši me šta bih sve uradila za tebe.

Doesn't matter where we are. 🤗

Ljubav je kad ne umeš ni da izgovoriš imena pojedinih klubova i igrača, ali pratiš rezultate da vidiš kako mu ide tiket.. 🤗

Lady Gaga - Million Reasons

Cause you're beautiful just the way you are

Ja želim da si tu još svetlosnu godinu!

Nema lepšeg osećaja nego kad se probudiš, a čeka te poruka od voljene osobe. Iako je to samo jedno "dobro jutro", ali u koje stane hiljadu emocija. Tako i danas, svakog dana ko se prvi probudi od nas dvoje, šalje onom drugom poruku, da bi mu dan lepo započeo.. Samo što danas nije bilo koji dan, već još jedna u nizu mesečnicaa našiih, naš 19. Tri godine i dva meseca, ej! Ko bi rekao, meni se čini kao da smo čitav život zajedno. Pa nek nam je sa srećom i da ih bude još mnogoo! Jedino što želim da to "dobro jutro" uskoro ne bude preko poruka, nego da mi lično kažeš, jer ćemo spavati jedno pored drugog..

Volim te Anđele! 😘 ❤

Bolujem u sebi, još se nadam tebi..

Kažu ljudi da stvari vremenom postanu lakše, kod mene je izgleda obrnuto. Nikad nije lakše, čini mi se da je iz dana u dan sve gore. Proklinjem daljinu. Pomislio bi čovek da sam se do sada navikla da to tako mora, da smo razdvojeni, ali ja više to ne mogu da podnesem. Uhvatim sebe tako kako samo odlutam i rastužim se iznenada.. Fali mi, i ne postoji način da to prevaziđem.. Nije mi dovoljno da ga vidim na koji sat u mesecu, da mu ne čujem glas, da ga ne držim za ruku, ne grlim, da moram u sred noći da odlazim od njega zbog mojih. Želim da je tu svakog dana. Kad otvorim oči da umesto praznog kreveta vidim njegovo umiljato lice, da ne moram da šaljem poruku, jer bi bio tu da mu odmah ispričam sve i da više ne kvasim jastuk suzama ili ovu glupavu tastaturu na poslu sada jer mi nedostaje. Previše stvari ja moram da razumem, da se žrtvujem za njegovo dobro, ali treba i mene neko da razume i kroz šta je prolazim.. Nadam se da ću se smiriti uskoro, jer obično zbog mene ovakve dođe do svađe.. Valjda će uskoro sve doći na svoje mesto..

Samo me povedi, nije važno gde.

Ali jedno dobro znaj, imaš mene, nisi sam ♥️

Uvek imaš mene, čak i kada pomisliš da si sam na svetu. 🤗👫

Da mogu, došla bih da te posetim upravo sada.

Da te mazim i pazim, da ljubim ludu glavu da prestane, čak i da je pridržavam ako ti je muka, da ti donosim da nešto lepo pojedeš, i da te nahranim ako treba. Ne podržavam to što si utehu sinoć nalazio u alkoholu, ali ne mogu ni da te grdim, jer razumem kroz šta prolaziš trenutno. Setih se danas jedne naše situacije, kad smo se videli posle grada u stanu. Ti vidno pijan, jedva stojiš na nogama, legao na krevet, ne možeš da se pomeriš, a ja legla pored tebe i počela da jecam što si ti takav i što to radiš sebi. Pa si mi se ti onda izvinjavao i rekao kako više nikada nećeš tako nešto uraditi, da prestanem da plačem. I  na kraju me poslao kući, da te ne bih gledala takvog. I ja odem, sva besna, spremim se za spavanje, obučem pidžamu, kad zvoni telefon. Tvoje ime na ekranu, javljam se:

-Hoćeš li molim te da se vratiš? 
- Neću! 
- Dobro (najtužnije ikad rečeno) 

i prekidamo vezu.. Ma nisam ni spustila telefon, već sam počela da se oblačim i izlazim napolje, iako je bilo kasno uveče . Nijednog trenutka nisam pomislila da te ostavim samog..Dolazim na vrata, ti otvaraš, blago se osmehneš i pustiš me unutra. Opet legnemo u krevet jedno pored drugog, a ti mi samo tražiš da ti dam ruku da je držiš i ništa ti više ne treba. I ne znam šta mi je veća ljubav, ti, koji si samo želeo da budem tu pored tebe, da osetiš moje prisustvo ili ja, koja sam se vratila bez razmišljanja da budem sa tobom. Svakako, u jednom se sigurno slažemo...Kako god okreneš, ljubav je. 

 

Never give up, it's such a wonderful life.

Dragi S, 

znam da je teško. Znam da izgleda kao da nikada neće biti bolje, ali hoće. Ti možeš da prevaziđeš ovo. Ti si ratnik, a ratnici biju sve bitke i ostaju visoko na nogama, pokazuju svima koliko su hrabri. Znam da ti možeš to. Molim te ostani jak, moj mali ratniče. ♥ 

Tebe ne bih menjao ..

Jedan od "onih dana" u mesecu. Odbolujem svaki put, nekad bude blaže, nekad jače, ovaj put znatno jače. Danas se vidno raspadam, glava me ne prestaje od juče, vrtoglavica me muči, čitava soba se okreće oko mene. I onda koga bih ja drugog smarala nego mog Sanča, moram nekome da kukam, kao da će mi to ublažiti bol, ali bar znam ko me uvek sasluša i istrpi moju dramu. Ponekad se zapitam kako više izdrži da me ne  otera u pm kad počnu hormoni da mi divljaju. A on danas, posebno divan, iako nije fizički, trudi se da pazi na mene, da mi posveti maksimalno pažnju od kako je ustao. Počelo je time što mi je poslao svoje slike u dresu rođendanskom i ulepšao mi početak dana ^^ Onda smo se dopisivali skoro ceo dan, dok nije otišao da trčkara na stadionu, a ja zakovala, jer nisam više mogla da podnesem glavobolju. On je čak i tad mislio na mene, što se kasnije dokazalo. Budim se i vidim da me čeka poruka od njega, poslata čim se vratio da vidi kako sam. Pošto se moja agonija nastavila, opet ja kukala o svojoj tintari, on je našao način da me oduševi i izleči sve boljke samo jednom sličicom ..

I sva moja bol je prestala i još jednom sam shvatila koliko volim ovog čoveka i da nikad ne mogu dovoljno zahvaliti Bogu što ga je meni poslao. Volim te sunašce moje ! ♥

😍

“Život nam nije naklonjen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve što nam nedostaje.

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom.

Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje.

Kad osetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.”

You have my whole heart, you always did.

Pronađite nekoga ko se ne plaši da prizna da mu nedostajete. Nekoga ko zna da niste savršeni, ali se ponaša prema vama kao da jeste. Nekoga kome je najveći strah da vas  izgubi. Onog ko predaje svoje srce u potpunosti. Nekoga ko kaže "Volim te " i to i misli. I poslednje, ali ne i najmanje bitno, pronađite nekoga kome ne bi smetalo da se probudi pored vas ujutru kad budete imali bore i sedu kosu i iznova se zaljubi u vas. 

Soulmate. ♥

Nisam se zaljubila u tebe zato što sam bila usamljena ili izgubljena. Zaljubila sam se u tebe, jer kad sam te videla prvi put to je bio jedini put da sam poželela da učinim nekoga večitim delom svog života. 

Ljubavi moja, srećno nam 3 godine i mesec dana. Volim te ! ♥ 

You will forever be my always. ♥

I opet ja došla u Varoš, navadila se :D ne mogu bez svog čoveka ni dana, pa koristim svaku priliku da pobegnem iz Beogradaa .. Divno je kad imaš nekoga sa kim možeš da piješ, ko ti daje modne savete šta da obučeš na svadbu, da ti kaže kakvo je vreme i koju jaknu da poneseš da ti ne bude hladno, da leškarite na vodenom dušeku , slušate muziku, ljubakate se, mazite, češkate, samo golicanje nikako ne dolazi u obzir! Da slučajno ne popijete batine, ha ha ha. Volim čak i kad mi drži govor kako da se ponašam kad odem na svadbu, da vodim računa i budem dobra, kao što i jesam :)) To je jedna pregolema ljuuubaaav ! 

P.S. Pošto retko dozvoljava da ga slikam, počela sam to da radim krijući, greota bi bilo da takva lepota ostane nezabeležena ^^ 

Mi smo tim ♥

Kroz dobra i loša vremena ja ću biti tu za tebe, biću tu za nas. Nikada neću odustati od naše ljubavi. Upamti to. Dokle god sam živa trudiću se da na tvom licu blista osmeh i neću dozvoliti da te iko ikada povredi i čini te tužnim i nervoznim .. Prihvati to što jeste, pusti ono što je bilo i veruj u ono što će tek biti. Obećavam ti da ću činiti da se osećaš voljeno, željeno i potrebno svakog dana. Šta god ti nedostaje, ja ću ti pružiti. Loš dan ? Obećavam ti bolje veče. Potrebna ti je podrška ? Ja ću biti tvoj kičmeni stub. Držaću te motivisanim i na vrhu, uvek. Dokle god me ceniš i ostaješ dosledan, ne moraš sumnjati u moju odanost. Imaš me. Ja imam nas. 

Happy birthday to you, my love ♥

 

Delić rođendanskih poklona za moju ljubav u koje sam unela mnogo truda i emocija .. Imala sam toliku tremu pred ovaj rođendan od toga da li će ti se dopasti, da li će ti biti dobra veličina .. odbrojavala sam dane do mog dolaska, samo da ti vidim reakciju... I ispalo je sve kako treba, mada je meni bilo dovoljno što smo tvoj rođendan dočekali zajedno ♥ ali značilo je mnogo što si mi rekao da ti je to najlepši rođendan i najlepši pokloni. Želim da ti svaki naredni bude još lepši ! Počinjem da učim nemački od danas, ipak sam poluzaprošena, sad si obećan meni, gotovo ! Volim te životeeeeee ♥♥♥  

Da se opet rodim život bih ti dao ❤️

Telefon kaže da je došlo vreme za svadbu 珞

Danima već smišljam šta da napišem.. I opet sve što smislim ne može dovoljno da iskaže sve ono što bih htela da znaš. Trenutno osećam istu onu nervozu i ushićenje kao kada je trebalo da se vidimo i prvi put. Hiljadu misli mi je prošlo kroz glavu na putu od Kruga do Gimnazije.. Da li ćeš biti tamo, šta da ti kažem.. A onda kad sam stigla do tebe, sve je išlo spontano, samo od sebe. I nikad nisam osetila toliku slobodu u startu kao prema tebi i da mogu da budem svoja u potpunosti. Tad je za mene tri godine bila misaona imenica, a vidi nas sad, tri godine veze, a mislim da bi mi tri života s tobom bilo malo.. Prošlo je mnogo vremena, mnogo uspona i padova, promenili smo se oboje, ali opet eto nas tu, zajedno.. Jači od svega i svih.. I želim da u narednom periodu ostavimo sve loše iza sebe i da se posvetimo nama malo više. Volim te i voleću te. Voleću te od tvojih najgorih, do najboljih trenutaka. Voleću te kad si srećan i voleću te čak i kada si najtužniji. Hoću samo da razumeš. Ja sam ovde i ne idem nigde. Volim tebe i svaki tvoj deo. Želim te sa svim tvojim nedostacima onoliko koliko te želim zbog tebe samog. Uvek ću te želeti i uvek ću biti tu i voleti te svim srcem. Jer svi koji znaju za mene, znaju i za Sanida.. Hoću da imaš slobodu preda mnom kao ja pred tobom i da nema sramote, jer sam ja i uvek ću ti biti prijatelj pre svega. Ti si bio i ostao nešto najlepše i najbolje što imam i želim da tako ostane zauvek. 

Ljubavi jedina, Sančo moj, srećno nam tri godine veze, pa da eto akobogda sledeće godine i neke svadbe bude :D Mala šala, nije da ne bih volela, ali eto :) Voli te Komi tvoja odaklee je Felix skočio. Ne dam te nikada, nikome.. 

Mine. ♥

- Tim bolje, samo nek se one tebe klone, na čelu ću da ti napišem "rezervisan" 
- Možeee, mada to se zna. 

Nismo došli dovde, da bi se ovako završilo ..

Danima se borim sama sa sobom oko slanja poruke, ali više ne mogu da izdržim. Stoji mi teret na duši i moram da ti kažem sve što imam, mada ne znam da li ti uopšte više i čitaš šta ti ja pišem.. Ne mogu da podnesem ovo ovako, sanjam te svaku noć, ili da si sa nekom devojkom ili da prolaziš pored mene kao da ne postojim. Iz noći u noć ista stvar se ponavlja. Za ovih skoro mesec dana se nisam iskreno nasmejala.. Ništa me ne čini srećnom, ubija me tišina na viberu. Nedostaješ mi magare jedno! Ne mogu da te zaboravim. Ne mogu ti opisati koliko je zabolelo ono kad sam bila u Varoši, da si prošao pored mene i nisi ni ćao rekao.. Kao dva stranca, to se nikad nije desilo.. Celu tu noć nisam oka sklopila, preplakala sam ceo put nazad.. Znam da si bio srećan sa mnom šta god rekao i znam da bih opet mogla da te učinim srećnim, samo kada bi mi dozvolio. Nisam idealna, puna sam mana, kao i svi, ali to je ljudski i ljudski je grešiti i učiti na tim greškama. Ti si mi jedina ozbiljna veza, i zato ne znam da se ponašam u nekim situacijama, ali ne zlonamerno.. Samo od početka naše veze nosim taj teret da ti nisam dovoljno dobra, da stalno tražiš nešto da mi zameriš. I mnogo sam se plašila, jer ja nikad prema nikome nisam osećala nešto ovako, da mi je toliko bitan i plašila sam se da ostanem bez toga.. Jer mi je sve do čega mi je bilo stalo u životu izmicalo iz ruku.. Od tog straha sam i pravila glupe greške koje želim da ispravim. Uz tvoju pomoć.. Sve me jebeno podseća na tebe. Tvoja majica u kojoj spavam, igračka panda pored mene, zvono na telefonu iz Gospodara Prstenova, šifra na alarmu u kladionici je datum naše godišnjice, to što imam više Danyjevih slika u telefonu nego svojih, gde god se okrenem nešto što ima veze s tobom. Neću da se ovako završi, neću da naša obećanja ostanu neispunjena i sve što smo planirali. Danima me muči misao kako se ženiš, a da pored tebe nisam ja. Ne mogu to da podnesem!!! Znaš kako je kad ti svi govore da me nikad nisi ni voleo, da te zaboravim, da zaslužujem boljeg. A ja ne želim boljeg, želim samo tebe, čak i da si najgori, trebaš mi. I nikad nisam dozvolila da te pljuju, niti da utiču na moje mišljenje o tebi.. Toliko se prazno osećam bez tebe. Znaš kako je kad nema nikoga da ti poželi laku noć i dobro jutro.. Da ne pričam o svemu ostalom.. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da te nemam, ne želim to. Ne mogu da se zamislim sa nekim drugim. Ne mogu da zamislim boljeg oca za svoju decu od tebe. Neću da ostaneš samo lepa uspomena koju ću nekad prepričavati, hoću da sa tobom stvaram nove uspomene. Ne može preko poruke ni da se kaže sve ono što želim, ali ne daješ mi drugu mogućnost.. I sve ono što sam ti rekla onda ono prebacivanje, ništa od toga nisam mislila.. Samo sam bila besna jer sam nemoćna da te vratim i onda sam pisala sve i svašta.. Opet bih sve isto uradila za tebe bez razmišljanja.. Volela bih da sam tu sa tobom, da se mazimo i volimo, pa da onda zaspim u tvom naručju kao nekad.. A tebi žao da me budiš, pa me gledaš, slikaš i snimaš dok ne dođe vreme da krenem kući.. Ako to nije ljubav, ja ne znam šta je... Došla bih prvim busom da te vidim na 5 minuta i da se vratim, dovoljno je samo da kažeš. Eto, opet ja pišem romane, ali to je sve iz srca i iz nade da će dopreti do tebe. Ako ipak ne uspe i stvarno misliš da je kraj, ja ću se potruditi da ti ne pišem nikad više i da nestanem iz tvog života zauvek iako će me to slomiti za ceo život.. Samo te molim za jednu stvar.. Nemoj da me mrziš, ipak sam ja neko ko te voli iskreno, naivno i čisto... Zauvek tvoja Komica

Ne mogu da ti budem važnija od svih, a htela bih ..

Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti. 

Prođe sve kad ti čujem glas ..

Sedim tako na poslu, misli mi lutaju tamo vamo, razmišljam kako da ti privučem pažnju.. Pa listam tako slike i nađem onu sa Majorke.. Jedan od težih perioda u našoj vezi, bili smo na samom početku, a ja otišla tako daleko.. Bez interneta, bez mogućnosti da se čujem sa tobom .. Mogla sam samo da zamišljam da si tu sa mnom, pa sam koristila svaki mogući trenutak da uradim nešto što će me podsećati na tebe dok sam tu. Danima sam skupljala školjke po plaži i onda kad sam nakupila dovoljno na terasi hotelske sobe sam napisala: " M S ♥" od njih. Da vidim to svaki put kad izađem i setim se kako me neko mnogo drag čeka tamo daleko, preko granice i mora .. Neko zbog koga mi taj boravak na moru nije toliko prijao i želela sam da se vratim što pre, da mu budem blizu .. Slikala sam svoje remek-delo i čuvam tu sliku i dan danas. Vratile su se uspomene kad sam to videla, pa sam odlučila da je stavim na viber, ne bi li možda i tebe podstakla na razmišljanje. Zatim sam se vratila svom poslu, sklonila telefon sa strane, da se više ne patim.. A onda je zazvonio.. Poziv na viberu, tvoje ime.. Srce mi je zastalo na trenutak. U prvi mah sam pomislila da si me slučajno pozvao, ali nakon nekoliko zvonjenja, odlučila sam ipak da se javim. Progutala sam knedlu, pomolila se Bogu i onda izgovorila: 

-Halo
-Gde si to?

A ja više nisam znala, ni gde sam, ni šta radim. U trenutku kad sam čula tvoj glas nestalo je sve oko mene, kao da sam ostala sama na svetu. Počela sam da drhtim, noge i ruke su mi otkazale, a u stomaku samo kuvalo. Mogla bih satima pričati sa tobom i slušati taj umirujući zvuk, a pričali smo kao da se ništa nije desilo prethodnih dana, kao da je sve bilo u najboljem redu. Nakon razgovora nisam mogla da dođem sebi neko vreme, toliko sam bila srećna što si pozvao, iako poziv nije imao nikakve veze sa nama. Ali sama činjenica da sam ti čula glas i da nisi bio ljut tokom razgovora nenormalno me usrećila... I sve bi bilo ok da ti posle nisi sve uprskao. Kao da se taj razgovor nije ni desio, opet si postao hladan i počeo da me ignorišeš. Čemu sve to? Je l' za tebe ovo sve igra? Da mi daš nadu kao da će se rešiti sve, pa me onda dotučeš. Šta je to prokleto u tebi da se otimaš od mene koja te voli ovoliko? 

Preko puta - istina

„Ej, ljubavi, dokle si stigao?“
„U blizini sam, zar me ne osećaš?“
„Znam da nisi, zato te i pitam i ne šali se tako, znaš da sam nervozna zbog tvog odlaska!“
„Na pola puta. Zovem da ti kažem da je došlo do promene plana, ljubavi.“
„Ne ideš?!“, upitala je oduševljeno.
„Ne, bre… ne… Ostajem da spavam večeras u Beogradu, pa nastavljam sutra dalje.“
„Hmmm. Ponadala sam se. Sakriću osećanja. Pričaćemo kada se vidimo. Radim do pet. Posle toga sam tvoja.“
„Uvek si moja. Želim da budeš svesna samo jedne stvari. Od svih stvari najviše volim tebe. Najlepše stvari zapravo i nisu stvari. Ti nisi stvar, ali svejedno te volim. Čujemo se… Ljubim te!“
„Ljubim te najviše, bebo!“

Dobro jutro nikome..

Znaš, od petka nikako nemam mira, po celu noć se vrtim po krevetu, razmišljam o tebi. A ono malo vremena što sam provela spavajući, sanjala sam te... Toliko sam opterećena time hoćeš li se javiti da sam sanjala kako sam dočekala tu poruku. Ne možeš zamisliti moju radost i ushićenje. I jutros otvaram oči tako sva pod utiskom, hvatam se za telefon, kad tamo ista situacija kao i prethodnih nekoliko dana... Nema poruke, nema poziva... A onda opet mučim sebe, pa uđem na viber: "Poslednji put na mreži u 4:47" i onda krene hiljadu pitanja u glavi. Da li ni ti ne možeš da spavaš noću, jer te muči ova tišina među nama? Da li postoji neka druga u tvom životu sa kojom provodiš ove prolećne noći? Ili si ipak samo ostao budan do kasno jer pratiš NBA? Volela bih da te pitam, ali iskreno, plašim se odgovora.. Ako bi ga uopšte i bilo..

Kako mi noćas fale tvoje mane.. 🙁

Nedostaješ i večeras.. Toliko toga imam da ti kažem, ali znam da ti ne želiš da slušaš sada, zato ti i ne šaljem poruku. Pišem ovde jer mi je lakše da izbacim to iz sebe, da podelim sa nekim to što me muči. Pišem ovde za slučaj da ti zalutaš na ovaj blog, pa pročitaš sve što sam ti htela reći.. A imao bi što šta da vidiš sigurna sam i nadam se da ne bi ostao imun na to. Nedostaje mi da ti ispričam kako sam provela dan, da ti kažem kako sam bežala od bubašvabe i da me ti tešiš kako me ona neće pojesti i da sam ja duplo veća od nje.. Nedostaje mi da ti se hvalim šta sam spremila za ručak, a ti da me pohvališ i kao jedva čekaš da tebi to isto pravim.. Nedostaje mi tvoja poruka za laku noć, bez koje ne mogu mirno da zaspim.. Nedostaješ mi ti. Evo i večeras buljim u glupavi telefon i uzaludno čekam tu poruku koja neće doći, ni večeras, ni sutra.. Ko zna da l' će ikad..

Mirno spavaj lepi moj, znaš da neko misli na tebe. 💚

Ja mogu da ti pokvarim dan, k' crna zemlja teška sam, ali umem da te volim ko nijedna.

Čika Rile je redovan posetilac mog uplatnog mesta. Ušao je raspevan kao i obično, posvetio mi jednu pesmu, a onda nastavio sa uobičajnom pričom. Kako sam fina, lepo vaspitana, ljubazna , kako bi voleo da upozna moje roditelje, ali najviše mog dečka. Da mu kaže kakvu devojku ima pokraj sebe, da me čuva i da je srećan čovek. A ja sam se po prvi put rastužila zbog te izjave. Setila sam se trenutne situacije i pomislila na to da te možda nikad neće upoznati, jer ti očigledno ne deliš isto mišljenje. Nisi više srećan pored mene, čim me tako olako puštaš i odlaziš na drugu stranu..Znaš, on već odavno svima priča kako smo se ti i ja verili, a ja sam se uživela u tu ulogu i podržavam njegovu priču. Svadba nam je u avgustu samo da znaš, a ti se čik nemoj pojaviti.. Više nisam samo ja u pitanju, mnogo bi se ljudi razočaralo. A s druge strane, koga briga za sve njih.. Znam samo da osećam neopisivu prazninu i teskobu poslednjih dana jer te nema i nadam se da ćeš se vratiti tamo gde ti je i mesto, da je popuniš .. 

Ja bih sada da si ti tu, pored mene.

Ti nikad nisi saznao, koliko mi je do tebe stalo..

Priznajem, griješio sam baš kao i svi
Znam da sam prepun mana, ali vjeruj mi
Moja ljubav oduvijek je bila
čista i tebe dostojna.

Zbog nje sam bio spreman se pokoriti
I protiv razuma se onda boriti
I napustit svoje staro društvo
Tebi je bilo svejedno.

Ti nikad nisi saznala
Koliko mi je do tebe stalo
Dvadeset i četri sata dnevno
S tobom je bilo premalo.

Ti uvijek imaš pravo se potužiti
Možda su ti drugi mogli više pružiti
Ali, vjeruj, kunem ti se
Nikad nisam za cijenu pitao.

Koliko sam puta te na kiši čekao
Kasnila si sate, nisam ništa rekao
Za tebe sam htio sve na svijetu
Tebi je bilo svejedno.

Ti nikad nisi saznala
Koliko mi je do tebe stalo
Dvadeset i četri sata dnevno
S tobom je bilo premalo.

Ne misli da ponosna sam na to što nisam anđeo ..

Koliko znam da iznerviram, toliko te i volim. 

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala..

– Jesi li za ples u dvoje? – začuo je glas iz mraka.
– Naravno da jesam – odgovori - noćas putujem, trebalo bi da se oprostimo.
– Mogao si da me pronađeš, da mi kažeš to. Ne moraš da me zamišljaš...
– Lakše je ovako – reče on pomalo tužno – manje boli, a i plašim se da ti više nisi ista osoba. Ovako te zamišljam kako ja želim, smišljam i tvoje rečenice, sve ono što želim da čujem...

I ne znam pravu reč da kažem kako mi opet fališ..

Otvaram oči i hvatam se za telefon. Otključavam ga bojažljivo, nadajući se da će zasvetleti tvoje ime na ekranu, ali nastaje trenutak razočarenja.. Još uvek te nema. Nisi se promenio, i dalje stavljaš ponos ispred ljubavi. To je razlika između mene i tebe, ti voliš glavom, a ja srcem. Ti voliš iluziju koji si stvorio o meni, kakva bi voleo da budem, a ja volim tebe baš takvog kakav jesi. Prepunog mana, a opet najdivnijeg čoveka kog sam ikada upoznala.. I ne znam ko je veća budala od nas dvoje, da l' ti koji ćeš da protraćiš ove skoro 3 godine tek tako ili ja koja se uporno trudim da krpim pokidano?!

Znaš ko te voli najviše..

Setih se, kako mi je jednom prilikom jedan stariji čovek na poslu pričao kako je upoznao svoju ženu. Priča sama po sebi je bila zanimljiva, ali rečenica kojom je završio izlaganje ostavila je na mene najjači utisak. Rekao je: " Kada bih se opet ženio, istu bih ženu izabrao." i taj izraz na njegovom licu kada je to izgovorio, samo sam ućutala.. Jer bi svaki komentar bio suvišan i pokvario to. I šta misliš na koga sam ja pomislila pomislila u tom trenutku? Da, u pravu si, na tebe. Znaš li zašto? Ne, ne znaš, jer ne veruješ da je tako nešto moguće. Ne veruješ da jedna žena može toliko da voli i u potpunosti se preda samo jednom muškarcu, a ja sam mili moj, baš takva. Sedim u milionskom gradu i čekam tebe da dođeš iz daleka. Da mi se svi muškarci iz ovog grada bacaju pod noge, ja bih od svih njih izabrala tebe. Tebe, koji mi okrećeš leđa čim napravim grešku, kao da si samo to i čekao. Drugi bi rekli da sam budala, a ja mislim da je to valjda poenta ljubavi, znati nečije mane i zavoleti ih podjednako kao i vrline...

Pričaću ti jednom kako sam o tebi pisala, a svi osim tebe čitali...

Sedim na svom radnom mestu i umesto da se koncentrišem na posao koji obavljam moje misli lete negde drugo. Prelaze kilometre i kilometre ne bi li došle do tebe. Šta li radiš? Gde li si sad? Toliko pitanja, a odgovora nema. Treći dan kako ne pričamo. Kao da se istorija opet ponavlja, sudbina se poigrava sa nama. I sve to zbog čega? Zbog nekog tamo komentara na društvenoj mreži? Zar naša ljubav tako malo vredi, da bi se svelo na ovo zbog toga? Ljut si, znam, a i te kako ponosan, crkavao bi u sebi, ali nećeš da pošalješ poruku.. A kad ja pišem, ponašaš se hladno, ravnodušno, samo da ne bude da si lako popustio.. A to boli, znaš.. Zato ti ne pišem više, odlučila sam tako, da te pustim, da ti zafalim.. A želim, i te kako želim. Imam toliko toga da ti kažem, ali znam da bi reakcija bila ista.. Zato pišem, da bar prividno sebi olakšam, da na trenutak zaboravim na patnju koja me muči.. Pitam se, da li i ti sediš kraj telefona ceo dan i iščekuješ tu poruku? Da li ulaziš na svakih pet minuta da proveriš da li sam tu? Jer ja to radim.. Kao da mi nije dovoljno boli, pa dodatno mučim sebe proveravajući da li si na mreži, pa kad vidim da jesi, a da poruke nema bude mi još gore.. Zapitam se da li si stvarno rešio da digneš ruke?! Ili ipak, samo želiš da me naučiš pameti?!

Da me voliš i onda kad samu sebe ne volim.

" Ona je jednostavno takva.
I da joj dođem krvavih ruku, ne bi me ništa pitala, već bi i sebe isprljala opipavajući me da se uveri da sam dobro.
I na kraju bi me zagrlila govoreći da će sve biti u redu.
Njoj je bitno samo jedno, da u ovom životu, koliko god on trajao, ima mene, a i šta bih ja bio bez nje?"

Dve godine i 8 meseceeciiiii ♥

Samo ja i ti i pogledi u tami ♥

Čudno je to kako i posle toliko vremena  imam tremu kad treba da se nađem sa tobom. Isti oni leptirići u stomaku kao kad je trebalo prvi put da se vidimo. Počnem da se spremam tri sata ranije, promenim hiljadu odevnih kombinacija, pa na kraju obučem neku najjednostavniju. Stojim pred ogledalom, pa se nameštam i pitam da li ću ti biti dovoljno lepa, ipak se dugo nismo videli, pa želim da ostavim dobar utisak. Onda budem gotova dosta ranije, pa cupkam po kući dok mi ne pošalješ poruku da krenem. Nakon što poruka stigne izletim brzinom svetlosti. Jurim gradom ne bih li što pre stigla do tebe, da maksimalno iskoristim svaki minut vremena. Onda kad stignem do tebe, prvo pokušavam da dođem do daha narednih deset minuta, jer ti je poznato u kakvoj sam kondiciji. Zatim nastaje harmonija, poletim ti u zagrljaj. Ne postoji reč kojom bih opisala to, koliko mi znači, koliko u taj zagrljaj emocija stane. Njime pokušavam da ti prenesem to koliko si mi nedostajao od našeg prethodnog susreta. Zatim bukne neopisiva želja, znaš da ne mogu da ostanem imuna na tvoju blizinu.. Dovoljno je samo da tvoje usne dotaknu moje i otvori se neki novi univerzum u kome smo samo nas dvoje. Pa nam se tela isprepliću i vodimo ljubav satima. Volim tvoje dodire na svojoj koži, volim kako mi miluješ kosu, kako mi ostavljaš poljupce svuda po telu .. Pa onda izmoreni se samo zavalimo na krevet i zamišljamo da smo na Tahitima. Sklupčam se u tvom naručju, a ti me poljubiš u čelo. Nema veće bliskosti od tog poljupca. Pa te ja malo pomazim po ruci, a ti se oduševiš, pa se nameštaš da te češkam. Nema mi ništa simpatičnije od toga kako se samo izvrneš na stomak i ja znam šta sledi. I onda te češkam dok mi ne utrne ruka. "Hajde sad malo po nogama, pa malo po vratu". Uvek izvoljevaš, ali ja uživam u tome nekad više nego ti, jer vidim koliko te to čini srećnim. Te sitnice, koje bi drugima možda bile beznačajne, ali meni znače mnogo. Onda kad se smiluješ i kažeš da je bilo dovoljno, staviš mi glavu u krilo, a ja te mazim po kosi. Posmatram te tako i shvatim da je ceo moj svet stao tu. U to jedno umiljato lice, te braon oči i to malo telo, koje može toliko da voli. I tako bih mogla do kraja života .. Onda dođe vreme da krenem kući, a ja imam osećaj kao da sam tek došla. Nikako mi se ne rastaje od tebe, ali moram.. Beograd zove. Beograd, koji sam zamrzela jer me deli od tebe. Sprečava me da budem sa tobom kad poželim. Krenemo polako, pa te ja zaustavim da još malo uživam u tvom prisustvu. Grlim te jako, najjače, da osećaš taj zagrljaj kad odem, da bude tu dok se ne vidimo opet. Pa lupetam bilo šta, da ne bih počela da plačem, jer bih time samo sve otežala.. "Javi se kad stigneš kući". Nekad nije potrebno reći "volim te" da bi ti bilo jasno koliko značiš nekome.. Laku noć ljubavi, do našeg sledećeg susreta. ♥ 

Je l' i ti ove noći psuješ daljinu kao i ja ?

Da ti šapnem nešto..meni daljina ništa ne znači. Uvek sam tvoja. 

Sad sve u meni bori se i kao nikad volim te.

Ako se ceo svet okrene protiv tebe, ja ću se okrenuti protiv celog sveta, može ? 

Dve godine i 7 meseci. ♥

Srce ne broji kilometre.

“Nedostaje ti?
- Toliko da sam ljubomorna na svaku osobu koja ga može viđati svaki dan. Jebena daljina.”

Da li možeš, da li želiš da si uvek tako jaka ?

Ti si jaka. 
- Umorna sam od toga da budem jaka... 
 A ja te takvu volim. - Znam... Jake vole svi, jer ne traže ništa. To ne znači da nam ništa ne treba. 

Jedan od tvojih zagrljaja bi mi dobrodošao sad..

“ Daljina tako malo znači, kada se neko voli.” - Možda, ali opet znači. To je verovatno rekla neka budala, koja ni ne zna kako je kada je neko daleko, nije pored tebe. Kada ne možeš osetiti njegov miris,dodir, ne možeš ga poljubiti, pogledati ga u oči, ili se smejati zajedno s njim. Kada ne možete šetati zajedno i držati se za ruke, ili se glupirati u nekom parku. Jednostavno ti fali, fali ti sve to s tom osobom, a najviše, fali ti ona. Pa zato, daljina ne znači, ona ubija.”

Košta me, košta života, tvoja lepota!

Nekad, kad ne postoji druga mogućnost znači ti da vidiš voljenu osobu pa makar to bilo na 10 minuta. Toliko sam bila uzbuđena zbog ovog susreta, jer je trebalo da mu dam poklon. Bila sam zabrinuta, da li će mu se svideti, da li mu je dobra veličina. Našli smo se na starom mestu. Za divno čudo ja sam stigla pre njega. Nestrpljivo sam čekala da se pojavi u cupkala u mestu, što od hladnoće, što od neizvesnosti. Konačno sam začula korake, a srce je zaigralo. Moj S, moj jedini. Kad sam ga ugledala izgubila sam tlo pod nogama na trenutak. Ista reakcija svaki put kad ga vidim. Ponekad se osetim kao zaljubljena tinejdžerka kad sretne negde svoju simpatiju. E, tako se ja ponašam kada ga ugledam, iako smo 2 i po godine zajedno, ništa se nije promenilo. Zagrljaj, poljubac, i odmah je bacio pogled na kesu. Tačno sam znala reakciju. Mnogo je sladak kad se ljuti jer sam mu nešto kupila. A ja sam toliko srećna kad ga obasipam pažnjom i poklonima. Tako na neki način ostavljam svoj potpis na njemu. Da svi znaju da je on moj, samo moj! I za to kratko vreme koje smo proveli zajedno, samo sam ga posmatrala i upijala svaki detalj. Njegove braon oči, koje u mraku dolaze do izražaja zbog preduuugih, najlepših trepavica koje mu stalno čačkam i divim im se. Gornja usna, koja je manja od donje, ali zbog brčića bi retko ko to zapazio, a meni je to tako simpatično. Njegova gusta brada koja ga čini muževnijim, pa kad je skroz skrati izgleda kao dečačić. A najlepše mu stoji brada od 5-10 dana. Njegove malene šake, koje u potpunosti odgovaraju mojim kad nam se prsti isprepliću. Malene, a opet tako jak stisak , da te ne pusti nikad da odeš. Maleni mladež na desnom obrazu. To što mu suze oči od hladnoće, pa se stalno šalimo kako plače zbog mene. Kako pazi na mene i sklanja me do zida da me ne pogodi ledenica ili da ne kisnem. Ili to što uvek sa sobom u džepu nosi bombone. Još uvek čuvam kod sebe omot od njih.. Ili njegov nežni glas, kojim me uvek smiruje kad mi je teško. On je glas razuma u mom životu i ne znam šta bih da mi nije njega. Da me digne kad padam i podigne visoko u nebo.Ili ožiljak na desnoj strani leđa, koji se ne vidi sada, ali ja znam da je tu, da me podseti svaki put kad ga vidim kako je moj voljeni bio nemirno dete. Onda krenemo kući i on me kao udari jer sam bezobrazna što sam mu kupila košulju. A ja nikad srećnija. I sad konačno mogu da pevam onu Cecinu: "Znam mu boju košulje, ja je kupila! " Ha ha. Šta god da kažem, to ne može ni približno opisati koliko volim tog čoveka !